Gde su kriminalci u izveštaju MMF-a?

Kad čovek pročita najnoviji izveštaj za Srbiju svetskog finansijskog „policajca“ MMF-a, treba da mu padne kamen sa srca – mada nama ovde tako ne izgleda, ekonomija je skroz dobra. Pokazuje, je li, otpornost na spoljne i unutrašnje izazove zbog toga što raspolaže čvrstim ekonomskim fundamentima, kako je to lepo formulisala Narodna banka Srbije.

Da vidimo kako izgleda potpuni raskol između izveštaja sa terena i stanja na terenu i gde se nalaze fundamenti.

Pohvale MMF-a, ukratko, odnose se na blagi privredni rast od početka ove godine od 2,9 odsto, inflaciju  u planiranom koridoru oko tri odsto, umeren javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem.

Ima i sugestija koje se, treba li napominjati, moraju poštovati ako i dalje želimo aranžman sa MMF-om, a želimo ga jer je bez njega dalje zaduživanje zemlje veoma otežano. To se, pak, nikako ne može dozvoliti jer vlast ulazi, ili je već ušla, u fazu finansijskog narkomana – novi krediti su uslov opstanka. Sve se može podneti, osim da prestane zaduživanje.

MMF ne vidi i ne može da vidi (to mu i nije mandat) da novac koji se daje za velike infrastrukturne projekte ide u ruke mafijaškim strukturama koje su toliko ojačale da su zarobile državu. Kako je istražio CINS, na poslovima izgradnje za EXPO  angažovane su firme saradnika i porodica bivšeg vođe surčinskog, kao i člana zemunskog klana, zatim osuđeni član grupe Pink Panter, kao i osoba osuđena za pomaganje u prikrivanju Arkanovog ubice. Tu je i sestra ličnosti poznate pod nadimkom Aca Rošavi, drugara predsedničkog sina i osobe sa debelim dosijeom.

Na infrastrukturi se, znamo, najviše podižu cene radova, ta naduvana cena se posle broji u rast BDP-a, što onda MMF beleži kao pozitivno brojanje. Ko se tu obogatio, a ko će kredite da vraća, nije predmet ovakvih izveštaja.

Stanje na terenu takođe nije predmet izveštaja: mafijaške grupe istrebljuju se međusobno u borbi oko plena; pet tona pronađene droge u Konjuhu više ne postoji, to se nije desilo, a tužiteljka je smenjena; pomešali su se kriminalci i policajci pa narod više ne zna ko je ko, gleda ako može da izbegava i jedne i druge; studenti se optužuju da su oni u stvari krenuli da ispale zvučni top koji država inače i ne poseduje; pretresa se stan novinara Aleksandra Radića koji je o tome pisao, sa očiglednom namerom da se zastraše svi koji su verovali svojim očima i spremni su da to kažu.

Vlast je direktnom zloupotrebom državnog aparata krenula u otvoreni teror. Mafija je bezbedna, a građani su u riziku da se na njih obruši aparat zloupotrebljene sile. Korupcija i brutalno bogaćenje ljudi na vlasti i oko nje su normalizovani, na to se više niko i ne osvrće. Vlast na sve načine pokušava da urniše obrazovanje i fakultete, pošto su pametni i obrazovani ljudi jezgro otpora ovom ludilu. Sudovi i tužilaštva su čvrsto stavljeni pod pasku vladajuće klike i od grana vlasti pretvaraju se u njene sluge. Medijska scena je takođe urnisana, već kompromitovani Javni servis doživeo je totalni sunovrat i sramotu od koje se neće oprati, a tabloidi nisu mediji jer nemaju nijednu odliku medija. To su bičevi u rukama režima.

Nije dovoljno? Evo još jedan detalj: kriminalci iz takozvanog Ćacilenda napali su i otimali telefone stranim turistima koji su tuda prolazili i krenuli da fotografišu čudo neviđeno. Besni seljak sa još uvek preostale profesionalne N1 televizije sipa kao iz topa: „Vlast je uvek radila cigarete, gorivo i drogu, a ostalo prepuštala narodu da i on radi i zaradi. Ovi sad su uzeli sve. Ni maline više ne mogu da prodajem. Od čega da živim ja? Od čega da hranim decu?“

I sad, kad strani investitor uporedi podatke MMF-a i stanje na terenu, zbuni se i kaže – neka, idem u neku drugu zemlju. To se upravo i događa. Domaći investitori ne moraju ni da čitaju izveštaj MMF-a, dovoljno je da gledaju oko sebe i ne pada im na pamet da investiraju. I to se već duže vreme događa. A bez privrede, proizvodnje, ulaganja, stabilnost postoji samo na papiru i samo dok klika na vlasti može da nas zadužuje i da kako-tako održava prividni mir. Tome se ipak bliži kraj – gnev naroda približava se tački ključanja, novca je sve manje, nervoza na obe strane raste, odstupnica se skraćuje i razloga za optimizam da će vlast mirno i razumno postupiti, sve je manje.