Odjek zvučnog topa

Danas kada ovaj tekst nastaje datum je 22. jun i nije poznato da li je SNS održao veličanstveni skup u Beogradu na Vidovdan 28. juna ili po novoobećanom – 27. Kao što za simulaciju inteligencije postaje sve teže naći dovoljno grafičkih kartica, tako podozrevam da je i za simulaciju veličanstvenosti podrške SNS-u sve teže naći dovoljno ljudi voljnih da ih potrpaju u autobuse i doteraju za Beograd. Trg Nikole Pašića je možda dovoljan za novogodišnje seoce ili koncert Garavog sokaka, ali za dokaz političke podrške Slavija je nova mera.

Zašto je to sad važno? Zato što danas, 22. juna, jedna druga stvar jeste poznata. Poznato je to da je po nalogu Višeg javnog tužilaštva priveden vojni analitičar Aleksandar Radić zbog tvrdnji o zvučnom topu, a zatim je policija pretila i uredniku Bete Vojkanu Kostiću koji je takođe završio na ispitivanju. Odavno nije viđena tolika nervoza u vlasti da se hapse i privode novinari i analitičari. Novinarima koji su pisali o aferi „zvučni top“ i o događajima od 15. marta (uključujući i nas u Novoj ekonomiji), danas su stizale često polušaljive – jer novinari su takvi, a delom i neprikriveno zabrinute poruke kolega i prijatelja po redakcijama i novinarskim udruženjima, sa pitanjima o tome da li su dobro, da li su uhapšeni i da se obavezno jave ako im dođe policija i tome slično.

To je u mojoj generaciji novinara nezabeleženo, ali ima kolega koje se takvih trenutaka sećaju iz vremena devedesetih. Tada je na vlasti – gle čuda – opet bio Aleksandar Vučić, tada mladi ministar informisanja u Šešeljevoj i Miloševićevoj vladi uništenja Srbije.

Danas je ovaj čovek u velikom problemu. Na sve načine pokušava da potopi bure, ali je bure čudna stvar, što ga više potapa to se više davi u toj istoj vodi, a bure opet ispliva. Pokušava da zadrži lojalnost svih oko sebe, ali tako neminovno sve više tone u kriminal. Pokušava da demonstrira političku snagu, ali šta je stotinu autobusa spram samo jedne nasmejane Slavije?

I onda ono jedno što je uvek umeo dobro da radi – medijska dimna bomba, neka diverzija koja će sve da prekrije – da zaboravimo i na leš u buretu, i na nemoć da se parira masovnosti studentske podrške i na poniženje u Tivtu i na poskupljenje struje i na cenu goriva. Jedna – simulacija.

Kao Šojić Lepu Brenu za četiri osobe, tako je Vučić naručio besprizornu aferu za celu Srbiju, toliko van pameti, tako očigledno suprotstavljenu zdravom razumu, osnovnoj logici, tako otvoreno izmišljenu, jednu belodanu laž, takvu da razbesni i parališe celo javno mnjenje koje pored nje ništa drugo neće videti i ništa je drugo neće zanimati – studentsku simulaciju zvučnog topa.

Koliko namerno glupavo? I koliko besramno? I ko bolje da tu narudžbinu isporuči nego Vučićev glavni kelner, Više javno tužilaštvo u Beogradu. Ono tužilaštvo koje je onemogućilo da se sudi policajki Tanji Drobnjak koja je snimljena kako čupa studentkinju da bi joj otključala telefon i koje je podržalo Vučićevu odluku da pomiluje devojku koja je kolima udarila i teško povredila studentkinju – to tužilaštvo sada govori da su studenti simulirali zvučni top. Da su hiljade ljudi valjda uvežbale koreografiju, da zvuk koji su kamere snimile valjda ne postoji, da očevici nisu čuli to što su čuli, nisu osetili to što su osetili i nisu bežali kako su bežali, da su povređeni lagali da imaju povrede (uključujući valjda i proslavljenog reprezentativca Srbije u odbojci Marka Samardžića koji je imao osam udara defibrilatora posle tog događaja – i defibrilator je lagao, to je sto posto defibrilator blokader) i da su lekari koji su im povrede konstatovali valjda u zaveri sa svima njima.

„Dokaz“ koji je VJT prikazao na RTS-u u vidu zapisnika sa studentskog sastanka (smeju li se dokazi iz istrage javno iznositi?) nije čak ni pogrešno interpretiran, nego se o njemu jednostavno lagalo naočigled svih koji umeju da čitaju. Epilog ove simulovane istrage će zato biti – ništa, što je i očekivano i planirano.

Ali, kao i Šojić kad ne razume šta je stvarno naručio u kafani, tako je i Vučić prekasno shvatio da je dobio hranu mnogo više ljutu nego što je mislio. Zato je i Radić odmah pušten. Nekad nije dobro ni kad imaš previše uslužne kelnere – donesu ti i ono što nisi hteo.