Šta bismo mi bez MMF-a

Ako bismo slušali neprestane hvalospeve naših vlasti o ekonomskim uspesima, mogli bismo zaklјučiti da je ekonomska situacija u Srbiji izvanredna. Neprestano se ponavlјa da imamo enorman rast plata u evrima, u proteklih 14 godina, „džidipi“ raste (skoro) najbrže u Evropi, te da je javni dug „duplo manji“ nego prosek Evropske unije.

Da je realnost ipak znatno drugačija to i sami znamo, ali mnogo više informacija o problemima možemo dobiti ukoliko pažlјivo sagledamo izveštaj o stanju koji objavlјuje Međunarodni monetarni fond. Prema postojećem aranžmanu, MMF dva puta godišnje sprovodi „nadzor“ naših javnih finansija. Radi se o jednom obimnoj i sveobuhvatnoj analizi stanja, koja obuhvata i čitav niz obavezujućih preporuka.

U izveštaju se posebno ukazuje na niz neuralgičnih tačaka naše ekonomije. Pre svega, upozorava se na sve veće kašnjenje u plaćanjima faktura „Puteva Srbije“, i pored toga što je prošle godine poskupela putarina dva puta i što je uvedena naplata putarine za kamione na obilaznici oko Beograda.

Veliki problem je i finansijsko poslovanje grada Beograda koje postaje rizik za javne finansije, i zato je angažovana eksterna revizija kako se dubioze iz gradskog budžeta ne bi prelile na javni dug.

MMF ukazuje da je potrebno i da se ozbilјno uredi trošenje novca iz „budžetske rezerve“, što sadašnja vlast obilato koristi za netransparentne isplate mimo usvojenog budžeta.

Veoma je važno što MMF insistira na bolјem upravlјanju velikim javnim projektima, kako se prioriteti ne bi ad hok određivali (bolјe reći zavisili od političkih procena Aleksandra Vučića). Zato se i zahteva kost-benefit analiza projekata, a za sistem upravlјanja projektima biće data i tehnička podrška MMF-a, Svetske banke i EU.

MMF smatra da je potrebno da se ograniče plasmani Poštanske štedionice prema velikim državnim preduzećima i da se ta institucija usmeri ka finansiraju stanovništva i malih i srednjih preduzeća. Poseban problem je i nedostatak kadrova u Poreskoj upravi, na šta se ukazuje već duže vreme, ali se stiče utisak da Vlada nije u stanju da ozbilјnije popravi položaj kadrova u toj veoma važnoj službi.

Interesantno je da je MMF „pročitao“ nameru predsednika Vučića da (po ko zna koji put) posebnim davanjima „nagradi“ penzionere sa najnižim primanjima, pa je to „zabranio“; videćemo kako će vlast pokušati na drugi način da „korumpira“ potencijalne birače, jer bez toga neće ići na izbore.

Činjenica da MMF vrši nadzor nad javnim finansijama nije preterano pohvalna. Ali za Srbiju, kojom se autokratski upravlјa od strane Aleksandra Vučića, aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) je „blagodet“ i praktično jedini način da se kako-tako „obuzdaju“ razne nebulozne ambicije.

Ipak, Vučić na kraju zna da bez „verifikacije MMF-a“ teško može da nastavi da intenzivno zadužuje Srbiju na zapadnim tržištima kapitala; zato je MMF neophodan vlastima, i zato na kraju moraju da prihvate nova ograničenja u vođenju ekonomske politike.

Inače, naša vlast stalno pokušava da nađe „nove krivine“ kako bi se i dalјe nastavilo sa arbitrarnom ekonomskom politikom, a sa druge strane, MMF polako „zatvara krug“ zahtevima za unapređenje ekonomske politike i regulatornog okvira.

Naravno, teško je biti optimista pa očekivati da će bilo koji spolјni faktor uspeti da do kraja „unormali“  ekonomsku politiku koja forsira više nego sporne projekte gde se bogate „klijentelističe firme“, kao što su EKSPO, Nacionalni stadion ili čitav niz budućih auto-puteva bez realnog opravdanja. Ali, MMF je, bar za sada, uspeo da, makar delimično, „zauzda“ razne sumanute ambicije našeg „vođe“. Ako ništa drugo, makar u tome možemo imati nekakvu utehu, bar kad je reč o stanju u ekonomskoj sferi.