O jednom onemogućavanju

Malo je poznato da je Srbija morala, htela i mogla da bude šampion planete u fudbalu, ali joj to nije dozvoljeno. Sve je učinjeno da naša selekcija ne ode na Svetsko prvenstvo. Ko to ne razume, možda se razume u fudbal, ali se ne razume u politiku, ekonomiju i globalne odnose multipolarnog sveta. Ili plaćenu misao Džefrija Saksa, recimo.

Da bi ova teza postala jasna, potrebno je znati neke činjenice. Pa na primer: čitav svet – a posebno njegov sve truliji zapadni deo – nikako nije smeo da ima povod za divljenje ovdašnjim trijumfima, a koji se pred samo našim očima ostvaruju: od sveopšte demokratizacije do iste takve (ako ne i još bolje) modernizacije. A gde ćeš bolji povod za divljenje od gledanja kako naša repres’tacija nadmoćno trijumfuje i nad podmuklom Hrvatskom ili tu negde takvom Bosnom i Hercegovinom, a kamoli nad neosnovano favorizovanim, a očigledno sve više evro-propadajućim Nemačkama, Holandijama i Francuskama.

Svet je tokom Svetskog fudbalskog prvenstva, a za vreme prenosa naših pobeda, mogao da sazna o danima kada se ispisuju nove stranice knjige i o pobedama nad obojenom revolucijom. Sportski reporteri podsećali bi svoj auditorijum ovdašnjem ekonomskom razvoju koji je eksplodirao; ili o našoj slobodi medija; ili o vladajućoj borbi protiv korupcije, takvoj da se bukvalno drže lekcije, recimo, jednoj Kolumbiji ili Paragvaju, takođe suučesnicama Mundijala. I Kriminala. A tokom prenosa utakmica, u kojima napredujemo prema finalu i tituli, samo pogled na našu delegaciju u svečanoj loži bio bi odgovor na pitanje otkud nikad bolji odnos sa svim svetskim silama odjednom, počev od Kine, preko Rusije, do SAD i EU, ne nužno tim redom, mada možda i da. Elem, saznalo bi se i da se, u senci najuspešnije političke strategije u modernoj istoriji, razvila i ona možda još uspešnija – fudbalska.

Ali ne! Svetski fudbalski moćnici, svesni poraza koji im se približava našom konačnom pobedom, učinili su sve da ova reprezentacija ne bude plasirana među 48 učesnica globalnog fudbalskog takmičenja. Što je skoro pa i nemoguće, jer su kvalifikacije bile kreirane tako da je i Vatikan zamalo mogao da ima svog predstavnika, samo da je imao repres’taciju u fudbalu. A nije, jer njihovi igrači ne smeju da igraju u šortsevima. Na stranu to, ali našoj zemlji je, dakle, uskraćeno da i njeni repres’tativci uživaju (makar) u pauzama za hidrataciju, gde bi tek dominirali velikim gutljajima.

A sve se sazna. U novim dokumentima, koje će Više javno tužilaštvo uskoro takođe objaviti, lepo će se videti da su i takozvani blokaderi i takozvanija opozicija dojavljivali stranim repres’tacijama kakva se strategija planira za koju utakmicu u kvalifikacijama, te da je Selektor tu bio reda radi a da se nadmoćni saveti o igri dobijaju od jedne baš onako Više Instance. Zli Tajkuni su, takođe, FIFA sudijama dostavljali informacije o tome koji je od naših odbrambenih igrača sklon grubljoj igri, a ko od napadača ima naviku da često ulazi u ofsajd ili da duže ostane u njemu. Sve se to događalo samo da mi na prvenstvo ne dođemo i ne pobedimo. I ako sve ovo nije terorizam, rušenje ustavnog poretka i omalovažavanje izgradnje saobraćajnica u rangu auto-puta, pa šta je onda?!

A put ka tituli bio bi otvoren. Naši navijači, koji bi avionskom linijom Beograd-Tivat-Amerika&Kanada stigli na prvenstvo, zasenili bi svojim tetovažama, štanglama i kapuljačama one internacionalne seka-perse što se međusobno grle i ljube, suprotno pravilima Bodrenja Voljenog Kluba (a time i Repres’tacije). Naši igrači, osokoljeni ovom lojalističkom (skoro pa i rojalističkom) podrškom, cepali bi loptama protivničke mreže i lomili stative i prečke. Do finala bi došli (i tamo pobedili) maštajući o nagradnim LZI (Lokacijama Za Investicije), gde kasnije mogu osvanuti nastambe sa nazivima koji sadrže opčinjavajuće reči „Kompleks“, „Maison“, „Circle“, „Garden“ i „Residence“. A o mogućnosti dočeka priređenog ispred šatora ispred Predsedništva (leđima ka Skupštini, obavezno) – i da ne govorimo. I sve je to onemogućeno, samo da Planeta Zemlja ne bi upoznala ovu Našu Zemlju u njenom najboljem svetlu. Kao da drugo svetlo, uopšte, može i postojati.

Ali ako, neka. Vidimo se mi na sledećem prvenstvu. Samo da se raspišu nove kvalifikacije. Pa da vidite kako repres’tacija, a time i Srbija, pobeđuje!