Zlatno doba brukanja

Zvanični Beograd vazda je u poslednjih 15 godina zvanično tvrdio da se ne meša u unutrašnje stvari susednih zemalja. Istina je, sa druge strane, malo drugačija, zapravo mnogo drugačija, zapravo suprotna. Mešali smo se kad god smo mogli i koliko god smo mogli. Sva sreća pa nismo mogli mnogo. Setimo se, ilustracije radi, pokušaja državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine. Nije se baš slavno završilo.

Rovarenje manjih ili većih dimenzija dešava se konstantno, samo je pitanje ko je u datom trenutku meta, dok istovremeno iz Beograda stižu poruke mira, saradnje, suživota, ljubavi i ostalih lepih želja iz arsenala jedne prosečne misice. Na svu sreću, radikali i socijalisti koji danas vladaju Srbijom uz nova odela ogrnuli su i novu, lajt idelogiju krvi i tla, u skladu sa realnom moći koja danas i nije mnogo velika. Današnje pretenzije prema „istorijskim srpskim teritorijama“ rebrendirane su iz Velike Srbije u „Srpski svet“ i uglavnom su namenjene unutrašnjoj upotrebi, za njihove glasače koji i dalje snevaju snove o Velikoj Srbiji na šest mora, tri kontinenta i četir’  okeana, dok u realnosti nikad u životu nisu izašli van granica sopstvene zemlje. Možda zato i sanjaju da ona bude veća nego što jeste.

Socijalisti i radikali devedesetih godina bili su zaista zamlaćeni megalomanskim idejama glede sopstvene veličine, što se završilo u krvi, i tuđoj i našoj, a Srbije je završila manja nego ikad i razbijenog nosa. Ovi današnji preobučeni socijalisti i radikali su, ako ništa drugo, veoma svesni kako bi se danas završila bilo kakva slična avantura, pa im je ostalo da rade ono što najbolje umeju – da zavidno pljuckaju komšiluk preko plota i da lože domaću masu koja još uvek veruje u njihove budalaštine.

I dok po tabloidima maštaju o tome kako će napasti Zagreb supersoničnim raketama, u realnosti policija Crne Gore im išutira nazad kompletan čarter-let sa 87 ćacija, od kojih jedan deo ima dosijee, a drugi će ih tek dobiti.

Spektakularna propast jedne spektakularno glupe ideje, za koju  znamo kome je jedino mogla pasti na pamet, a koji se branio kako nije to osmislio on nego neko iz njegovog kabineta, neko ko je hteo da mu učini, da se on oseća bolje u okruženju koje mu ne prija. Jer šta čovek inače radi kad mora da ide negde gde mu se ne ide? Tako je, povede pun avion plaćenika da mu skandiraju, mašu zastavama i pale baklje. Neka prvi baci kamen ko bar jednom u životu to nije uradio.

Crnogorskoj policiji se nije dopao ovaj anturaž predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pa je sprečeno da se srpsko ćaci ludilo prelije u region. Crna Gora izgleda ne želi da postane najslobodnija teritorija u Evropi poput Ćacilenda i to je potpuno razumljivo, Crna Gora će uskoro postati deo Evropske unije, a kolonija u kojoj u simbiozi žive kriminalci i policajci i čuvaju isparanoisanog autokratu nije nešto što se baš uklapa u evropske vrednosti.

Ista ta Evropska unija predugo je ignorisala ono što se dešava u Srbiji, iako je znala i više nego dobro šta se dešava. Tokom poslednjih godinu i po dana i oni su skinuli rukavice, pa je svaki novi izveštaj sve otvoreniji i sve oštriji, ali je dobro da su isti ti Evropljani sada i iz prve ruke mogli da vide sa kakvim profilom čoveka zaista imaju posla.

Sada će negde u malom mozgu, svaki put kada se u budućnosti budu susretali sa njim, imati i taj jednostavan, ali prilično blamantan podatak: „Hej, pa ovo je lik koji je na događaj visokog profila EU poveo kriminalce da mu prave bakljadu!“ Jeste da „lik“ malo blamira i nas ostale, jer mi smo dozvolili da nas predstavlja evo već godinama unazad, ali zna se već neko vreme da najveći deo nas ne želi da ima išta sa njim, a kamoli da nas predstavlja u zemlju i svetu.

Uspeo je, najzad, i tih par dužnosti, koje mu po Ustavu zaista pripadaju, da potpuno obesmisli i obruka. Došli smo do toga da za Tomislava Nikolića, koji je imao svojih gafova i momenata, možeš reći da je bio pojam predsednika i predsedničkog ponašanja. E, za tako nešto zaista treba biti vanserijski (anti)talenat. Verovatno najveći u novijoj istoriji Srbije. Živimo zlatno doba brukanja, bukvalno.