Kako inovacije odgovaraju na izazove savremene industrije

Na 39. međunarodnom kongresu o procesnoj industriji Procesing ’26, održanom u Negotinu, stručnjaci domaće kompanije Elixir Group predstavili su rešenja za neke od ključnih izazova savremene industrije – od energetske tranzicije i cirkularne ekonomije, do smanjenja emisija i održivog upravljanja resursima.

Kompanija privodi kraju investicioni ciklus „Prahovo 2027“, najveći razvojni projekat u svojoj istoriji, koji je doveo do povećanja tima za oko 300 novih članova, a rezultiraće početkom rada tri nova industrijska pogona. Reč je o tehnološki savremenim postrojenjima u kojima se primenjuju rešenja iz oblasti energetske efikasnosti, održivosti, digitalizacije i optimizacije proizvodnih procesa.

Predstavljeni radovi pokazuju da inovacije u Elixir Group nisu samo predmet istraživanja, već i rešenja koja se razvijaju i primenjuju u praksi. Takav spoj nauke, industrijskog iskustva i razvoja pozicionira kompaniju kao jednog od aktivnih učesnika održive transformacije industrije u Srbiji i regionu.

Kako smanjiti otpad i istovremeno povećati vrednost resursa

Industrija širom Evrope suočava se sa rastućim pritiskom da smanji količine otpada i poveća efikasnost korišćenja sirovina. Zato cirkularna ekonomija postaje jedan od najvažnijih pravaca razvoja. Na ovom polju rešenje su predstavili stručnjaci Elixir Zorke i Centra za primenjenu cirkularnu ekonomiju (CPCE) kroz rad „Mogućnost valorizacije pepela suncokretove ljuske u proizvodnji mineralnih granulisanih đubriva u skladu sa principima cirkularne ekonomije“.

Autorski tim činili su Alija Salkunić, supervizor za primenjenu cirkularnu ekonomiju i analizu proizvodnje, Dejan Todorović, direktor CPCE, Nikola Belobaba, direktor proizvodnje mineralnih đubriva, Julijana Bogićević, inženjer razvojne laboratorije i Slavica Bogdanović, inženjer specijalista zaštite životne sredine.

Rešenje podrazumeva da se pepeo nastao sagorevanjem suncokretove ljuske ne odlaže kao otpad, već koristi kao sirovina za proizvodnju kompleksnih mineralnih đubriva.

„Umesto da nusproizvod posmatramo kao otpad, primenili smo princip ’od energije do đubriva’. Pepeo koji ostaje nakon sagorevanja iskoristili smo kao vrednu sirovinu za proizvodnju mineralnog đubriva“, rekao je Alija Salkunić. Prema rečima Julijane Bogićević, laboratorijska ispitivanja pokazala su da je pepeo bogat kalijumom i da njegovo korišćenje ne remeti proizvodni proces. „Potvrdili smo da dodatak pepela može da unapredi nutritivni kvalitet đubriva, dok je finalni proizvod bezbedan i usklađen sa propisanim standardima“, rekla je Bogićević.

O značaju ovakvih projekata za domaću privredu govorio je i direktor CPCE dr Dejan Todorović.

„Vraćanjem hranljivih materija nazad u poljoprivredni sistem zatvaramo prirodni ciklus i smanjujemo zavisnost od uvoznih sirovina. To je konkretan primer cirkularne ekonomije u praksi“, naglasio je Todorović.

Može li zelena tranzicija otvoriti pitanje dostupnosti ključnih sirovina?

Jedan od manje vidljivih izazova dekarbonizacije jeste činjenica da se najveći deo svetske proizvodnje sumpora danas dobija kao nusproizvod prerade nafte i prirodnog gasa. Kako se upotreba fosilnih goriva bude smanjivala, mogla bi da se pojavi nestašica sirovine od ključnog značaja za proizvodnju đubriva, baterija i brojnih industrijskih proizvoda. Na ovaj problem ukazuje rad „Paradoks dekarbonizacije: Uticaj Net Zero ciljeva na dostupnost sumpora“, koji su predstavili stručnjaci Elixir Zorke – Milica Bučkić, Marija Ilić i Alija Salkunić. „Procene pokazuju da bi do 2040. godine svet mogao da se suoči sa manjkom od 100 do 320 miliona tona sumpora, što bi direktno pogodilo proizvodnju đubriva, baterija i druge ključne industrije“, objasnila je Milica Bučkić.

Marija Ilić smatra da održiva rešenja treba tražiti u novim modelima upravljanja resursima. „Dugoročno rešenje leži u principima cirkularne ekonomije i valorizaciji industrijskih nusproizvoda“, rekla je Ilić.

U istoj oblasti održivog upravljanja resursima, Aleksandar Stanković, pomoćnik direktora za planiranje R&D projekata hemijske divizije, bio je koautor rada „Valorizacija fosfogipsa sekvestracijom CO2 iz industrijskih otpadnih tokova“, koji istražuje mogućnosti istovremenog smanjenja emisija ugljen-dioksida i iskorišćenja industrijskih ostataka kao sekundarnih sirovina.

Kako smanjiti emisije bez ugrožavanja konkurentnosti?

Industrija je danas pod pritiskom da istovremeno smanji emisije i zadrži ekonomsku efikasnost. Jedan od odgovora nalazi se u izboru materijala i proizvodnih tehnologija. Tim kompanije Elixir Craft, koji čine Dejan Ilić, inženjer specijalista tehničke pripreme i kontrole kvaliteta, Jovana Plavnjanović, inženjer saradnik kontrole kvaliteta, Ivica Ranđelović, supervizor mašinske izrade i Željko Kurić, inženjer kontrole kvaliteta, predstavio je rad „Izbor materijala i tehnologije zavarivanja u funkciji smanjenja ugljeničnog otiska“.

Istraživanje pokazuje da kvalitetniji materijali i savremeni tehnološki postupci mogu značajno da doprinesu održivosti industrijskih sistema. „Kvalitetniji materijali, zahvaljujući dužem radnom veku i manjoj potrebi za održavanjem, mogu značajno da smanje ukupni ugljenični otisak industrijskih sistema. Analizirali smo i mogućnosti smanjenja emisija CO2 u samim procesima zavarivanja“, rekao je Dejan Ilić.

Kako izgraditi poverenje u nove energetske tehnologije

Dok energetska tranzicija menja način na koji industrija proizvodi i koristi energiju, jedan od najvećih izazova ostaje poverenje javnosti. Bez razumevanja tehnologije i otvorene komunikacije sa zajednicom, čak i najmodernija postrojenja mogu se suočiti sa otporom.

Ovom temom bavi se dr Andrea Ratković Novković, koordinator za odnose sa javnošću i upravljanje Vizitorskim centrom u Eco Energy – postrojenju za termički tretman i energetsko iskorišćenje otpada. U radu „Integrisani filozofsko-komunikološki pristup upravljanju kvalitetom: hermeneutika, tehnika i akterske mreže u postrojenjima održive energetike“ analizirana je uloga komunikacije i transparentnosti u razvoju održivih energetskih sistema.

„Savremena postrojenja održive energetike više ne mogu biti posmatrana samo kao tehnički sistemi, već kao prostori u kojima se gradi odnos između tehnologije i društva. Održivost nije moguća bez društvene legitimnosti i otvorenog razumevanja tehnologije“, istakla je Ratković Novković.

Stručni radovi predstavljeni na Procesingu ’26 pokazuju da se izazovi industrije sve više rešavaju povezivanjem proizvodnog iskustva, istraživanja i novih tehnoloških pristupa. Za Elixir Group, koja realizuje najveći investicioni ciklus u svojoj istoriji, ovakvi projekti predstavljaju važan deo dugoročnog razvoja – od efikasnijeg korišćenja resursa i smanjenja emisija, do jačanja konkurentnosti domaće industrije na zahtevnom međunarodnom tržištu.