Banke pred iskušenjem: Od krize do ESG – Postoji li formula za uspeh?

Svet se ubrzao do neslućenih razmera i postao duboko integrisan, tako da vesti, kulturni trendovi, a naročito ekonomski događaji poput energetskih šokova ili sajber incidenata, utiču na države i društva širom planete u svega nekoliko sekundi. Ova hiperpovezana stvarnost pokreće se fenomenom sveprisutnosti, koji proizlazi iz društvenih mreža, digitalnih platformi i generativne veštačke inteligencije. Još pre samo nekoliko godina „makro kontekst“ bio je okvir za godišnji izveštaj. Danas je on deo svake jutarnje agende.

Čarobne formule nema – ali postoji odgovor. On počinje od priznanja da se geopolitika danas pretvara u bilans uspeha banaka brže nego ikad ranije. U 2026. godini, ključni geopolitički rizici za banke više nisu izolovani događaji, već međusobno povezani faktori koji istovremeno utiču na tržišta, likvidnost, operacije, sajber bezbednost, lance snabdevanja i regulatorni okvir.

Sigurno među najvažnijim geopolitičkom faktorima su strateško rivalstvo SAD–Kina, posledice rata Rusija–Ukrajina, kao i nestabilnost na Bliskom istoku, koji svi zajedno otvaraju pitanja globalnog energetskog balansa, transportnih koridora i generalno ranjivosti kritične infrastrukture, sankcija, i dalje narušenih lanaca snabdevanja i političke polarizacije, a zatim pritisaka na makroekonomsku stabilnost, demografske izazove i produktivnost u celokupnom razvijenom svetu, rast inflacije i kamatnih stopa, cenovne i valutne šokove. Ovo sve zajedno i direktno utiču na kreditiranje, trgovinske odnose, volatilnost tržišta, osetljivost prekograničnih plaćanja i investicione portfelje.

Sajber rizik: novi sloj geopolitike

Na ove otvorene ranjivosti geopolitičkog i makroekonomskog okruženja, dodatno se nadovezuje sajber rizik, kroz napade ne samo kompanija i građana, već i država, izazivajući poremećaje platnih sistema, ugrožavanje infrastrukture i krađu podataka. Kao odgovor, vodeće banke razvijaju napredne mehanizme zaštite sajber bezbednosti i okvire upravljanja rizicima.

Rizik kao strateška prednost

To podrazumeva, sa aspekta korporativnog upravljanja, snažnu ulogu odbora u definisanju apetita za rizik, postavljanju limita i nivoa tolerancije kao i nadzoru nad postojećim i novim vrstama rizika, uz direktnu komunikaciju sa CRO funkcijom. Savremeni okvir apetita za rizik integriše finansijske i nefinansijske rizike, povezuje ih sa kapitalom i strategijom i uključuje kontinuirano praćenje metrika kao što su „earnings-at-risk“, likvidnost, operativni gubici i sajber otpornost, uz automatsku eskalaciju kada se predefinisani pragovi prekorače.

Nefinansijski rizici (sajber, rizici treće strane, rizici ponašanja i usklađenosti poslovanja, pravni rizici, ESG, reputacioni rizici) dobijaju jednak značaj kao finansijski, dok operativna otpornost postaje centralna disciplina – kroz mapiranje kritičnih funkcija, zavisnosti i testiranje prekida. Model „tri linije odbrane“ evoluirao je ka jasnijoj podeli odgovornosti: biznis odgovorno preuzima rizik, druga linija obezbeđuje nezavisni nadzor, a interna revizija daje potvrdu efikasnosti. Poseban fokus je na kontroli usklađenosti poslovanja i transparentnosti u procesu odlučivanja.

Na taj način, zrele i odgovorne banke posmatraju rizik kao stratešku prednost, integrišu ga u proces donošenja odluka i kontinuirano mere kulturu rizika kroz objektivne pokazatelje. Zrelost banke se može posmatrati kroz više nivoa, od početnog koji je usmeren na usklađenost poslovanja, preko fokusa na kontrolu, zatim integrisanog upravljanja rizicima na nivou cele banke, do upravljanja rizicima kao delu strateškog odlučivanja. Najviši nivo predstavlja „risk-intelligent“ organizacije u kojima su kultura, strategija, alokacija kapitala i donošenje odluka u potpunosti povezani i međusobno usklađeni.

ESG nije izveštaj – ESG je odluka

U svemu tome, ESG u ovom okviru nije izdvojena inicijativa, već integrisani deo ukupnog upravljanja bankom i rizicima. Kroz strategiju održivosti, ESG se sistemski ugrađuje u ključne oblasti poslovanja: od zelenog finansiranja i podrške tranziciji klijenata, preko standarda izveštavanja i dekarbonizacije sopstvenih operacija, pa do socijalno odgovornih i upravljačkih inicijativa. Posebno je značajno što se ESG aspekti eksplicitno uključuju u procese kreditiranja i upravljanja portfoliom, čime postaju sastavni deo donošenja odluka o preuzimanju rizika. Na taj način, ESG prelazi iz reputacionog i regulatornog zahteva u suštinski element strategije, upravljanja rizicima i dugoročne održivosti poslovnog modela banke.

Jer, klimatski i šire rizici životne sredine i društva sve su značajniji faktor dugoročne stabilnosti. Iako smo sve češće svedoci relativizacije ili čak negiranja njihovog uticaja, uz pojavu tzv. ESG skepticizma i „ESG zamora“, ne smemo odustati od ovih ciljeva. Naša je odgovornost da obezbedimo održivo životno i poslovno okruženje za buduće generacije, zbog čega ESG ciljevi stoje rame uz rame sa ključnim prioritetima upravljanja rizicima i strateškog razvoja banke. Jer za savremenu i odgovornu banku ne postoji izbor između rasta i odgovornosti – postoji samo njihov zajednički put. Otpornost, kultura rizika, ESG i poverenje klijenata postaju delovi iste odluke; to je razlika između banke koja preživljava ciklus i banke koja ga koristi da ojača svoju tržišnu poziciju i osnaži poverenje kod svojih klijenata.