Kriptovalute prelaze iz spekulacije u infrastrukturu — i zašto je to važno za Srbiju

Deset godina unazad, priča o kriptovalutama svodila se na Bitkoin i na pitanje hoće li cena rasti ili pasti. Danas je slika drugačija. Digitalna imovina je prestala da bude tema samo za entuzijaste i postala segment koji prati i Banka za međunarodna poravnanja (BIS), i najveći svetski upravljači imovinom poput BlackRock-a, i regulatori u desetinama jurisdikcija, uključujući Srbiju, koja je svoj zakonski okvir dobila ranije od većine.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni savet. Cilj mu je da objasni gde se kripto tržište stvarno nalazi 2026. godine, potkrepljeno podacima, i šta to znači za korisnika u Srbiji.

Šta su kriptovalute, ukratko

Kriptovalute su digitalna sredstva koja počivaju na kriptografiji i blockchain tehnologiji, što omogućava prenos vrednosti bez posrednika poput banke. Umesto centralne institucije, transakcije verifikuje i čuva mreža računara. Najpoznatiji primeri su Bitkoin (BTC), kao prva i najveća kriptovaluta, i Ethereum (ETH), kao platforma za pametne ugovore na kojoj je izgrađen najveći deo ostalog ekosistema.

Razmera usvajanja više nije zanemarljiva. Prema godišnjem izveštaju kompanije Crypto.com, broj vlasnika kriptovaluta u svetu porastao je na 741 milion u 2025. godini, sa 659 miliona godinu ranije, rast od 12,4%. Bitkoin drži oko 365 miliona vlasnika, što je blizu polovine svih korisnika. Vredi naglasiti da se procene razlikuju u zavisnosti od metodologije: drugi izvori navode raspon od približno 560 do 860 miliona korisnika, dok pojedine prognoze za 2026. idu i preko milijardu. Bez obzira na to koju cifru uzmete, red veličine je isti,  reč je o globalnoj pojavi, ne o niši.

Stablecoini: tihi most ka tradicionalnim finansijama

Najzanimljiviji deo tržišta poslednjih godina nisu volatilne kriptovalute, već stablecoini, digitalne valute vezane za vrednost stabilne imovine, najčešće američkog dolara. Najpoznatiji su USDT (Tether) i USDC. Ideja je jednostavna: jedan token vredi približno jedan dolar, pa korisnik dobija brzinu i dostupnost blockchaina bez dnevnih oscilacija karakterističnih za Bitkoin.

Brojke pokazuju koliko je taj segment narastao. Ukupna tržišna vrednost svih stablecoina dostigla je u maju 2026. rekordnih oko 320 do 322 milijarde dolara. Da bi se to stavilo u kontekst: prema analizi CoinDesk-a, ta vrednost premašuje devizne rezerve 95 država, među njima i razvijenih ekonomija kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada. Tether (USDT) i dalje dominira sa udelom od oko 58%.

Ono što stablecoine čini infrastrukturom, a ne spekulacijom, jeste obim njihove upotrebe. Transakcije stablecoinima dostigle su oko 33 biliona dolara u 2025. godini, što je rast od 72% u odnosu na prethodnu godinu, i čine približno 30% celokupnog prometa na blockchainu. Broj korisnika koji drže stablecoine procenjuje se na preko 230 miliona. Drugim rečima, najveći deo „kripto“ aktivnosti danas nije kockanje na cenu, već prenos digitalnih dolara, za međunarodne transfere, za zaštitu od volatilnosti i za ulazak i izlazak sa tržišta bez konverzije u dinar ili evro.

Treba znati i šta stablecoin nije: on nije bez rizika. Njegova vrednost zavisi od toga da li izdavalac zaista drži rezerve koje stoje iza tokena. Upravo zbog toga regulatori sve više insistiraju na transparentnosti rezervi.

Tokenizacija: kada nekretnina ili obveznica postanu token

Drugi koncept koji menja finansije jeste tokenizacija, pretvaranje realne imovine u digitalni token na blockchainu. Ta imovina može biti državna obveznica, akcija, udeo u nekretnini, zlato ili kreditni instrument. Umesto da kupite celu nekretninu, tokenizacija u principu omogućava kupovinu njenog dela, čime se povećava likvidnost i otvara pristup ulaganjima koja su ranije bila rezervisana za institucije.

Tržište je još uvek malo u odnosu na potencijal, ali raste izrazito brzo. Prema podacima platforme RWA.xyz, vrednost tokenizovane realne imovine na blockchainu (ne računajući stablecoine) dostigla je sredinom 2026. oko 26 milijardi dolara, rast od približno 300% u odnosu na oko 6,5 milijardi godinu dana ranije. Najveća pojedinačna kategorija su tokenizovani američki trezorski zapisi (oko 5,8 milijardi dolara), gde prednjači BlackRock-ov BUIDL fond sa preko 2,5 milijarde dolara imovine. Značajno je i to što danas postoji šest kategorija tokenizovane imovine koje samostalno prelaze milijardu dolara, tržište više ne stoji na jednoj nozi.

Kontekst stavlja stvari u perspektivu: ukupan svetski fond nekretnina, obveznica, robe i privatnog kredita procenjuje se na oko 450 biliona dolara, od čega je danas tokenizovano manje od 30 milijardi. Procene za 2030. godinu kreću se od konzervativnih 2 biliona dolara (McKinsey) do 16 biliona (BCG) i čak 30 biliona (Standard Chartered), sam raspon govori koliko je rano i koliko je neizvesno. Brojke su privlačne, ali nijedna projekcija nije zagarantovana, a tokenizovana imovina nosi sopstvene rizike: pre svega rizik kontrastrane, jer iza tokena uvek mora da stoji solventan i pošten subjekt koji čuva pravu imovinu.

Zašto kripto uopšte ima smisla

Iza svih brojki stoji nekoliko strukturnih prednosti koje objašnjavaju zašto tržište raste i pored volatilnosti:

• Brze i globalne transakcije. Prenos vrednosti bez geografskih granica i bez bankarskog posrednika, često za nekoliko minuta.
• Finansijska inkluzija. Pristup finansijskim uslugama uz samo internet i digitalni novčanik, što je značajno u zemljama sa slabo razvijenim bankarstvom.
• Transakcije se javno beleže i ne mogu se naknadno menjati, što otežava manipulaciju.
• Kontrola nad sredstvima. Korisnik drži imovinu direktno, putem privatnih ključeva, ali to znači i da je sam odgovoran za njihovu bezbednost.
• Nova generacija proizvoda. Decentralizovane finansije (DeFi), staking i tokenizovana ulaganja proširuju ono što je uopšte moguće sa novcem.

Poslednja stavka ima i naličje: kontrola nad sopstvenim ključevima znači da nema banke koja će vam vratiti sredstva ako izgubite pristup novčaniku. Sloboda i odgovornost ovde idu zajedno.

Srbija: rana regulativa kao prednost

Srbija spada među prve zemlje u svetu koje su sveobuhvatno regulisale ovu oblast. Zakon o digitalnoj imovini („Službeni glasnik RS“, br. 153/2020) u primeni je od 29. juna 2021. godine, čime se Srbija svrstala u uzak krug država uz, na primer, Francusku i Maltu, koje su rano postavile jasan pravni okvir.

Nadzor je podeljen između dva organa: Narodna banka Srbije nadležna je za virtuelne valute (kriptovalute), dok je Komisija za hartije od vrednosti nadležna za digitalne tokene i digitalnu imovinu koja ima odlike finansijskih instrumenata. Ključna posledica za korisnika jeste obaveza licenciranja: svako privredno društvo koje želi da pruža usluge povezane s digitalnom imovinom mora prethodno da dobije dozvolu nadzornog organa, uz propisani minimalni kapital koji se, zavisno od vrste usluge, kreće od 20.000 do 125.000 evra. Pružanje ovih usluga bez dozvole nije samo nedozvoljeno, predstavlja krivično delo.

Za korisnika to znači jedno jednostavno pravilo: ima smisla poslovati isključivo preko licenciranih, regulisanih pružalaca usluga. U tom okviru posluje i Crypto12, kao regulisani pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom, što korisnicima omogućava ulazak na tržište u skladu sa domaćim zakonom i standardima bezbednosti. Regulisani posrednik ne uklanja tržišni rizik, ali uklanja jedan njegov sloj,  rizik da poslujete sa neovlašćenim ili neproverenim subjektom, koji je obeležio rane godine ove industrije.

Treba biti precizan i oko granica te zaštite. Zakon izričito navodi da ni država, ni Narodna banka Srbije, ni Komisija ne garantuju za vrednost digitalne imovine niti snose odgovornost za eventualne gubitke. Regulativa štiti integritet tržišta i transparentnost poslovanja,  ne i cenu vaše imovine.

Izazovi koje treba uzeti ozbiljno

Realna slika podrazumeva i jasno imenovane rizike:

• Cene kriptovaluta (izuzev stablecoina) mogu dramatično da osciliraju u kratkom roku.
• Regulatorna neizvesnost. Okvir se razvija i razlikuje od zemlje do zemlje; pravila se mogu menjati.
• Bezbednost novčanika. Gubitak ili kompromitovanje privatnih ključeva najčešće znači nepovratan gubitak sredstava.
• Rizik kontrastrane. Kod stablecoina i tokenizovane imovine sve zavisi od toga da li izdavalac zaista drži pokriće koje obećava.

Zbog svega navedenog, oprezan i informisan pristup nije fraza, već preduslov. Ulagati treba samo iznos koji ste spremni da rizikujete i tek nakon što razumete u šta ulazite.

Ono što ostaje kad se buka slegne

Kriptovalute danas predstavljaju mnogo više od alternativnog načina plaćanja. Podaci iz 2025. i 2026. godine, stotine miliona korisnika, preko 300 milijardi dolara u stablecoinima, brzo rastuće tržište tokenizovane imovine i sve jasnija regulativa, pokazuju da industrija prelazi iz faze spekulacije u fazu infrastrukture. Stablecoini i tokenizacija jasno ilustruju tu promenu: kripto se sve manje ponaša kao izolovana tehnologija, a sve više kao spona između tradicionalnih finansija i digitalne ekonomije.

U tom kontekstu, rana regulativa daje Srbiji konkretnu prednost, a licencirani pružaoci usluga poput Crypto12 imaju ulogu da pristup tom tržištu učine bezbednim i transparentnim. Dugoročna vrednost ne leži u sledećem skoku cene, već upravo u toj infrastrukturi koja se gradi, uz svest da svaka prilika nosi i odgovarajući rizik.

Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni, pravni ili poreski savet. Ulaganje u digitalnu imovinu nosi rizik gubitka uloženih sredstava.