Narodni pokret Srbije predstavio program za privredu „Srbija sutra“

Narodni pokret Srbije (NPS) predstavio je program za privredu “Srbija sutra”. U fokusu ovog programa su podrška privredi, reforma sistema javnih nabavki, depolitizacija javnih preduzeća…

Na tribini “Znamo kako”, koja je održana danas u Karbon sali u Beogradu, govorili su Miroslav Aleksić, predsednik NPS-a, Nenad Baletić, predsednik Resornog odbora za privredu i preduzetništvo i Goran Radosavljević, predsednik Resornog odbora za ekonomiju.

Strategija koja je danas predstavljena, kako su naveli iz NPS-a, može da se sprovede u periodu od četiri do pet godina, a ona je zasnovana na deset prioriteta. To su industrijska politika i strukturne reforme, podrška preduzetništvu i zanatstvu, kao i reforma javnih nabavki i borba protiv korupcije. Slede finansijske mere za podsticanje privrede, tržište rada i obrazovanje, regionalni razvoj i digitalizacija privrede. Konačno, tu su i reforma koncesija i javno-privatnog partnerstva, standardizacija i akreditacija radi lakšeg pristupa tržištu Evropske unije i reforma javnih preduzeća.

Kako je navedeno, svaki od ovih prioriteta predviđa konkretne mere. Tako bi, recimo, industrijska politika i strukturne reforme podrazumevale strategiju privrednog razvoja sa prioritetnim sektorima (IT, mašinstvo, auto-komponente, farmacija), poreske olakšice za istraživanje i razvoj, restrukturiranje privrednih društava sa državnim kapitalom…

Kada je u pitanju podrška privredi, fokus će, kako je najavljeno, biti na povećanju broja malih i srednjih preduzeća, subvencionisanje kamatnih stopa, brza registracija privrednih subjekata…

“Svaki dinar iz budžeta i svaka zakonska mera moraće da odgovore na jedno pitanje – da li ovo slabi ili jača domaću privredu. Na osnovu odgovora zavisi da li idemo na projekat. Biraće se samo oni projekti koji jačaju domaću privredu”, rekao je Nenad Baletić.

On je dodao da će 30 odsto vrednosti javnih nabavki morati da bude dodeljeno malim i srednjim preduzećima.

Privreda takođe, prema ovom planu, treba da bude digitalizovana, kroz elektronsko fakturisanje, ali i nacionalnu internet prodavnicu poput Amazona.

Sledeća je reforma javnih nabavki, jer se, prema Baletićevim rečima, godišnje u nabavkama zbog korupcije gubi u proseku 200 milijardi dinara. Kako je navedeno u programu NPS-a, potrebno je izvršiti reviziju svih nabavki u periodu od 2020. do 2025. godine. Takođe, navedeno je da je potrebno kreirati novi Portal javnih nabavki, javni registar stvarnih vlasnika firmi, ojačati Agenciju za borbu protiv korupcije…

Kada su u pitanju tržište rada i obrazovanje, u planu su dualne škole, IT akademije, prekvalifikacije u vidu kurseva… Najavljen je i program “Ostani u Srbiji”, u vidu stipendija od 400 do 600 evra mesečno za deficitarna zanimanja uz obavezu rada u Srbiji od tri do pet godina, kao i stambena podrška za mlade stručnjake u vidu subvencija za kiriju i stambene kredite za mlade od 25 do 35 godina u nerazvijenim gradovima.

Kada je u pitanju regionalni razvoj, Baletić je rekao da NPS ne želi da se sve sliva u Beograd, već da se radi i na razvoju ostalih gradova. NPS to planira da postigne kroz državnu pomoć srednje i nedovoljno razvijenim gradovima i devastiranim oblastima. Takođe, planiran je razvoj pet industrijsko-tehnoloških zona širom zemlje. Pored toga, planirano je i uvođenje brzog interneta za svako selo do 2027.

Što se tiče reforme koncesija i javno-privatnog partnerstva, potrebno je, kako je navedeno, izvršiti reviziju svih aktivnih koncesija u poslednjih 10 do 15 godina, ali i uvođenje digitalnog javnog registra svih koncesija.

Potrebno je, navedeno je u planu NPS-a, ubrzati harmonizaciju sa EU standardima, jačati Akreditaciono telo Srbije i uvesti subvencije za ISO sertifikaciju.

Poslednji prioritet je depolitizacija javnih preduzeća. To podrazumeva obavezne javne konkurse za sva rukovodeća mesta u javnim preduzećima, dok bi direktori imali merljive ciljeve, a njihovi ugovori o radu bili bi vezani za konkretne rezultate. Takođe, kvartalni finansijski izveštaji morali bi da budu javno dostupni, a formirao bi se i registar zaposlenih i plata u javnim preduzećima. Konačno, Baletić je rekao da više niko neće moći da prisiljava zaposlene da idu na stranačke skupove, kao i da je planirana odgovornost rukovodilaca, tako da bi, ko napravi štetu u preduzeću, morao i da je nadoknadi.

Baletić je zaključio da je plan da prosečna neto plata u 2030. iznosi 1.440 evra, plata koju prima polovina zaposlenih 1.200, a minimalac 906 evra. Plan je da se broj mladih koji odlazi iz države smanji na manje od 20.000 godišnje, kao i da domaća proizvodnja ima udeo od 26 odsto BDP-a.

Goran Radosavljević rekao je da njega ne brine ekonomija, već kriminal i korupcija.

“Brine me i da li smo spremni za sve ove reforme, to je ključno pitanje. Kad se oko svega toga dogovorimo, ekonomija će doći. Pre par godina, profesori ekonomije, sada već nobelovci, rekli su da ono što odvaja siromašnu državu od bogate, jesu institucije. Nije tako jednostavno, ja mislim da su tri neophodne stvari za razvoj jednog društva. To su meritokratija, kao princip da niko nije ostavljen, kao što je Norveška uvela princip da niko nema posebne potrebe, već da mu društvo nije prilagođeno. Konačno, treća je spremnost pojedinca da se odrekne ličnog radi kolektivnog dobra. Brine me da li smo kao društvo spremni na to”, rekao je Radosavljević.

Više od milion evra za 3D skulpture za Expo: Džojstik, kofica i lopatica, ljuljaška, šaka…