Profesor Vladimir Đurđević u Novoj ekonomiji danas: Zaboravite zime sa snegom i jeftinu hranu

Srbija je ušla u eru nezaustavljivih klimatskih promena koje više ne pogađaju samo prirodu, već direktno iscrpljuju državni budžet i novčanike građana.

Ekstremne vremenske prilike ubrzano pretvaraju umerenu klimu u mediteransku, a ekonomski gubici od početka veka premašili su 15 milijardi evra. Kako objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević, pitanje više nije da li možemo da se vratimo na staro, već koliko će nas koštati život u svetu gde su suše, nestašice vode i nestanak snega postali naša svakodnevica, a sistemska rešenja i dalje kaskaju za potrebama privrede.

„Ono što je trajalo 150 godina, to zagrevanje od 1,3 stepena, sada nas očekuje u narednih samo 30 godina. Mi za deceniju više nećemo pričati o tome kako je bilo lepo osamdesetih godina kada nam u Beogradu nisu trebali klima uređaji, nego ćemo već 2030. godine govoriti da je ova 2026. bila super u odnosu na ono što ćemo tada živimo. Klimatske promene nemaju rikverc. Čak i da sutra prestanemo da koristimo ugalj, naftu i gas, klima se neće vratiti na staro stanje. Jedino što možemo je da zaustavimo emisije i ostanemo na ovom nivou nedaće na kome smo danas, pre nego što transformacija društva postane potpuno haotična, neorganizovana i finansijski neizdrživа“.

Budućnost bez snežnih zima, pijaća voda kao ugroženi resurs i energetska tranzicija koja je istovremeno i najskuplji i najisplativiji proces današnjice, teme su koje će definisati srpsku ekonomiju u narednim decenijama. Kako preživeti promenu koja se dešava duplo brže od svega što je nauka do sada zabeležila i zašto je borba protiv sistema nekada teža od borbe sa samom prirodom? Ceo intervju sa Vladimirom Đurđevićem, profesorom na grupi za meteorologiju.

Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pogledajte na YouTube kanalu Nove ekonomije na sledećem linku: