Za četiri godine oko milijardu evra iz budžeta Beograda otišlo na korupciju

Za četiri godine, oko milijardu evra iz budžeta Grada Beograda je otišlo na korupciju. Ako se podeli na godine, to znači da je svake godine oko 250 miliona evra otišlo na koruptivne radnje, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Pavlović.

On je na predstavljanju knjige „Bela knjiga: Anatomija korupcije u Beogradu“ koju je objavio Centar za lokalnu samoupravu kazao da je jedna stvar računovodstveni gubitak koji se direktno izražava kod gradskih komunalnih preduzeća koji je oko pola milijarde dinara.

„Ako se pogledaju nenaplaćene ili nerealizovane prihode koje je grad mogao da ima (konverzija zemljišta, divlja gradnja i slično), tu je najveći zbirni trošak 48,6 milijardi dinara. To je nešto što je grad propustio i mogao je taj novac da koristi za neka javna dobra ili usluge“, rekao je Pavlović.

Kako je naveo, postoje i one nabavke koje su potpuno sporne i ne zna se zbog čega su realizovane.

„Na primer, to je nabavka mobilnih telefona za GSP, infotable, propagandne kampanje javne preduzeća koja su monopolitstička po prirodi, šta će am reklama za takva preduzeća. Tu se došlo do 40,3 milijarde dinara“, rekao je Pavlović.

Dodao je i da postoje preplaćene javne nabavke, koje su potrebne ali su verovatno plaćene više nego što treba, da bi se kroz višak izvukao novac. Za takve nabavke je dato, odnosno izgubljeno u korupciji 25,5 milijardi dinara.

„Poslednja stavka su troškovi koji su prebačeni na građane, koje su javna preduzeća sama plaćala, a onda rekla da neće to da rade, već da će građanima tu uslugu povećati. Tu je primer izdavanje uplatnica za Infostan“, rekao je on. U prebrojavanju troškova prema njegovim rečima došlo se do cifre od nekoliko milijardi dinara.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović rekao je na predstavljanju knjige da su se organizovani kriminal i sistemska korupcija ukorenili u Beogradu poslednjih deset godina „ukorenili“ kao i da do danas daju metastaze.

Dodao je da se u knjizi nalaze dokazi za nabavke i poslove za koje se unapred znalo ko će bit izabran kao i da je CLS za takve poslove upozoravala mesecima unapred.

Bivša tužiteljka Jasmina Paunović kazala je da „Bela knjiga: Anatomija korupcije u Beogradu“ predstavlja na neki način krivičnu prijavu na osnovu koje Tužilaštvo može odmah da postupa.

„Knjiga može poslužiti za rad policije i Tužilaštva. U državi ne postoji odgovornost već više decenija jer nema političara niti funkcionera koji je odgovarao za neki vid korupcije. Upravo takva situacija je motiv drugima da iste stvari rade, jer znaju da niko nije kažnjen za to“, rekla je Paunović.

I advokat Ivan Ninić je mišljenja da ova publikacija predstavlja jednu vrstu krivične prijave ali koja „treba da sačeka bolje dane i bolje i savesnije ljude u nekim isntitucijama, koje moraju prethodno biti oslobođene“, jer su zarobljeni od strane ljudi „koji su i akteri Bele knjige“.

„Ovo je sumiranje posledica devastacije grada, ali ne možemo govoriti o posledicama ako ne govorimo o uzrocima“, rekao je on.

Napomenuo je da, kada bismo imali policiju i kontrolne službe, ova knjiga zapravo ne bi ni postojala.

Profesorka Vanja Bajović rekla je da afere ne dobijaju nikakav sudski epilog, a da je pad nadstrešnice osvestio građane da korupcija ubija.

„Ako ste na javnoj funkciji morate da snosite i neke posledice, jer ona podrazumeva i odgovornost. Kada govorimo o korupciji, koruptivni mehanizam kroz koje se izvlače pare jesu javne nabavke. Mi imamo Komisiju za zaštitu prava u postupku javnih nabavki, ne znam da li ona radi išta ili samo konstatuje da su svi formalni uslovi ispunjeni. Tu imamo jedan zakonski problem, jer Zakon o javnim nabavkama daje prednost prekršajnom umesto krivičnom gonjenu. Onda uprkos svim nepravilnostima, godinama unazad, godišnje imamo jednocifren broj presuda za krivično delo zloupotreba prava u postupku javnih nabavki, iako maltene 90 odsto nabavki je sa koruptivnim elementom“, rekla je ona.

Kazala je da je još jedan vid koruptivnih mehanizama koncesija, javno-privatna partnerstva, subvencije i međudržavni sporazumi, gde se određeni javni projekti izuzimaju iz javne kontrole (nadstrešnica, metro, EXPO), gde se dovode firme koje dobijaju poslove, zadužuju građani, a javni dug raste.

„Građanima pored javnog duga ostaje devastirana priroda, uništen grad. Vi na 50 stepeni nemate hlada u gradu, nemate drveće, sve zbog ekspanzije gradnje“, rekla je Bajović.

Podsetila je da se kroz građevinu najviše „pere novac“, kao i da je „prljav novac“ najlakše uložiti u građevinske projekte, jer je teško kontrolisati cene radova.

Predsednik sindikata Centar GSP Ivan Banković rekao je da se građanima predstavlja kao da je gradski prevoz besplatan, a da se zapravo 50 milijardi dinara daje za ove tekuće troškove javnog prevoza.

„Paravan za korupciju broj jedan vise nije građevinarstvo već je to postao javni prevoz. Shvatili su da na mnogo brži način mogu da dođu do velikih iznosa para, da to provuku i da građanima predstave kao: ‘vidite sto su lepi plavi autobusi, okrenite se da ne vidite kako stavljam pare u džep, vidite kako je lep plavi autobus'“, rekao je Banković.

Kazao je da je mnogo prostora za to da građani budu zadovoljni.

Postavljena skulptura terazija na Terazijama