Samsungov profit skočio 1.810 odsto zahvaljujući AI čipovima – njegove akcije ipak pale

,,Samsung elektroniks“ južnokorejski elektronski div, zabeležio je rast opreativnog profita od 1.810 odsto u drugom tromesečju ove godine u odnosu na isti period prošle godine zbog rastuće potražnje za čipovima, javljaju istočnoazijski mediji, a prenosi RTS.

Kompanija je u drugom kvartalu ostvarila profit od 58,4 milijarde dolara, koji je približno 18 puta veći nego godinu dana ranije. 

Projektovana zarada kompanije označava jedan od „najboljih kvartalnih rezultata ikada“, što je blizu rekorda tehnološkog sektora koji je Nvidia postavila ranije ove godine, rekao je za BBC industrijski analitičar Mark Ajnštajn iz kompanije Counterpoint Research.

„Ovo ima veze sa bumom veštačke inteligencije, jer kompanije za proizvodnju memorijskih čipova nastavljaju da se kreću vođene ograničenom ponudom i neviđenom potražnjom“, dodao je.
Profit je u drugom tromesečju i u odnosu na prvo (januar-mart ove godine) skočio velikih 56 posto, a to nečuveno bogaćenje posledica je nezasite potražnje u svetu, pre svega na Zapadu, za kvalitetnim memorijskim čipovima koje kompanija pravi.

U periodu april-jun ove godine, dakle, „Samsung elektroniks“ je zgrnuo operativni profit od čak 58,4 milijardi dolara, što je suma koja je veća od bruto domaćeg proizvoda mnogih država.

Iako je profit kompanije duplo veći nego očekivanja 25 brokerskih kuća u Koreji vrednost deonica „Samsung elektroniksa“je pala čak 6,9 odsto, jer je u Seulu u toku izduvavanje berzanskog mehura, koji je postao preveliki zbog preteranih očekivanja vezanih za veštačku inteligenciju.

Državni poduhvat od najveće važnosti

Istina je da fabrike čipova u Južnoj Koreji rade punom parom u tri smene.

Da bi se zadovoljila realna potražnja za južnokorejskim čipovima vlada u Seulu je formulisala plan o smelom zajedničkom ulaganju države i proizvođača poluprovodnika „Samsung elektroniksa“ i „SK Hajniksa“ u izgradnju čak četiri nova postrojenja za izradu čipova.

Inače, „Samsung elektroniks“ i „SK Hajniks“ su dva od tri najveća svetska proizvođača koji prave visokopropusne memorijske čipove (HBM čipove). Njihove mušterije su IT kompanije poput „Envidije“, „AMD-a“ i „Gugla“, ali i proizvođači automobila poput kineskog „BYD-a“ ili američke „Tesle“.

Taj vrlo ambiciozni plan države i privatnog sektora podrazumeva investicije ukupnog iznosa od čak 800 triliona vona (oko 526 milijardi američkih dolara). Vlada će, najavio je predsednik Li Dže Mjun, doprineti kroz ulaganje u obnovljive izvore energije iz kojih će se napajati ta postrojenja i kroz poreske olakšice i subvencije.

Skepticizam uprkos dobrim rezultatima

Pojedini biznismeni i ekonomisti u Koreji, međutim, u svojim komentarima čine se blago skeptičnim, piše RTS. Po njima treba sačekati saopštenja američkih kompanija koje rade na razvoju veštačke inteligencije, poput „Open AI“, „Majkrosofta“ i drugih.

Kako navode, na osnovu njihovih zarada u drugom tromesečju ove godine može se bolje proceniti dalja potražnja za čipovima i da li će pomenuti plan morati da bude revidiran nadole.

Jer, najveća zamerka mnogih analitičara u vezi skokovitog rasta akcija na berzama u SAD, Japanu i Koreji je da se oni baziraju na preteranim očekivanjima i ulaganjima u vezi veštačke inteligencije.

Naime, kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom traže desetine milijardi dolara investicija za izgradnju data centara i energetskih postrojenja potrebnih za njihovo napajanje, dok je njihova sposobnost da zarade zapravo višestruko manja nego što mnogi veruju. 

One uglavnom prave novac prodajom čet botova i usluga skladištenja podataka, piše RTS te zato nisu vredne tako krupnih investicija.

Kada svest o tome sazri, mehur investicija u AI kompanije će pući, kao i entuzijazam kupaca akcija, te će doći do velike korekcije nadole, smatraju analitičari.

Na korejskoj berzi prosečna vrednost akcija sa preko 9.000 vona u protekle dve nedelje pala na manje od 7.500, te došlo do klizanje akcija „Samsung elektroniksa“ i „SK Hajniksa“ nadole uprkos sjajnim poslovnim rezultatima. Ovi padovi, čini se da opravdavaju skepsu u vezi veštačke inteligencije i berzanskog mehura.