Nova tehnološka revolucija vezana je za zamenu motora sa unutrašnjim sagorevanjem onim na električni pogon. Baterija, koje su ključni element te tranzicije, nema bez litijuma i kobalta, koji je jedan od najređih metala na planeti.
Najveći proizvođač kobalta je Kongo, a cene su u poslednje vreme, pod pritiskom proizvođača automobila i mobilnih telefona poraske čak tri puta. Zato sve veći broj ljudi učestvuje u iskopavanju rude, a među njima su i deca koja u rudnicima rade nehumanim uslovima.
Kobalt je jedna od onih stvari za koje je većina ljudi čula, ali samo mali broj nas shvata gde se sve taj metal upotrebljava. Svako od nas ima bar malo kobalta kod sebe tokom dana, bilo u mobilnom telefonu, akumultatorima, baterijama ili drugima spravama.
„Osnovna namena kobalta je da spreči ono što zovemo termičko curenje energije. To je tehnički termin koji opisuje situaciju kada baterija postaje sve vrelija i sve slabija“, objašnjava Kris Beri iz firme Maunten haus partners.
Kobalt se nalazi I u baterijama svih novijih mobilnih telefona. U svakom iPhone uređaju nalazi 3 do 4 grama tog metala, što je mnogo kada se uzme u obzir ukupan broj tih telefona u svetu.
„U tipičnom električnom automobilu Tesla Model S, ima oko 50 kilograma litijuma I 7,5 kilograma kobalta“, kaže Kris Beri.
Svetski državnici, kao deo zaštite od zagrevanja planete, već nekoliko godina pozivaju na uvođenje električnih vozila.
„Došlo je vreme da se udvostruči proizvodnja obnovljive energije, biogoriva i električnih vozila“, rekao je svojevremeno bivši predsednik SAD Barak Obama, dok je britanska premijerka Tereza Mej izjavila da vlada i industrija u Velikoj Britaniji podržavaju rast ove tehnologije.
Samo Kina da sada ima više od milion takvih vozila, a do 2025. planira da proizvede još šest miliona.
Uvođenje električnih vozila umesto vozila na tečna goriva zvuči kao nešto dobro u globalnom smislu, ali je problem u tome što se kobalt vadi iz afričkih rudnika u kojima rade deca. Demokratska republika Kongo je ključna za dobijanje kobalta jer ima velike rezerve tog metala.
Lanac snabdevanja sveta novom čistijom tehnologijom vodi od dečaka koji rade po smenama u mračnim rudnicima bez kiseonika. CNN poseduje snimak na kojima se jasno vidi da deca kopaju rudu kobalta, koju onda tovare na vozila.
„Zabrinuti smo što deca rade u proizvodnji kobalta i kako ih tretiraju. Zato pratimo jedan tovar rude“, kaže Nima Elbagir.
Ruda se vozi na pijacu Kapata gde se kupuje i ulazi u lanac snabdevanja velikih korporacija. Svetski proizvođači električnih automobila tvrde da ispituje poreklo kobalta koji koristi, ali odbijaju da preciziraju koje je to poreklo.
Ekipa CNN koja je pravila ovu reportažu je više puta sprečavana da snima i to su radili lokalni i zvaničnici nadležnog ministarstva Konga.