Iransko „zlatno oružje“: Novi poredak u Ormuskom prolazu i pritisak na Vašington

Kontrola nad Ormuskim prolazom postala je iransko „zlatno oružje“, prioritet važniji čak i od nuklearnog programa zbog kojeg je zemlja decenijama trpela sankcije. Iranski lideri, koji su godinama oklevali da blokiraju ovaj ključni put za petinu svetskog snabdevanja energijom, sada ga vide kao svoj najjači adut u sporovima sa Zapadom i direktan razlog zašto je Vašington uopšte pristao na pregovore, piše agencija Rojters.

Dok Teheran insistira na priznavanju „novog iranskog poretka“ u moreuzu, Sjedinjene Američke Države i njihovi zalivski saveznici oštro odbacuju takve ambicije. Srž trenutnog sukoba leži u različitom tumačenju privremenog sporazuma potpisanog prošlog meseca. Iran rečenicu o „aranžmanima za bezbedan prolaz komercijalnih brodova“ tumači kao priznanje svog prava da upravlja prolazom, dok SAD smatraju da to podrazumeva isključivo olakšavanje saobraćaja bez nametanja ograničenja silom.

Visoki iranski izvori navode da je Teheran sada daleko više fokusiran na moreuz nego na nuklearno pitanje. Zapravo, Iran odbija da uopšte započne razgovore o nuklearnom programu dok Sjedinjene Države ne prihvate njihovo potpuno upravljanje Ormuskim prolazom. Za iranske zvaničnike, povlačenje iz ove pozicije značilo bi „kapitulaciju“, što smatraju neprihvatljivim.

Tramp „u tesnacu“ pred izbore

Američki predsednik Donald Tramp nalazi se u izuzetno teškoj poziciji. Suočen je sa pritiskom da trajno okonča rat koji je odneo hiljade života i naneo veliku ekonomsku štetu, dok je njegov rejting pao na svega 34 odsto uoči novembarskih izbora za Kongres. Analitičari ocenjuju da je Tramp „sateran u ćošak“ jer bilo kakva eskalacija nosi rizik od povratka u totalni rat, dok bi popuštanje pred iranskim prkosom samo učvrstilo uverenje Teherana da može ucenjivati svet kontrolom nad najvažnijim naftnim putem.

Tržišta nafte reaguju burno na svaku promenu u Zalivu. Iako su cene nakratko stagnirale, pretnje novim napadima drže investitore u stanju pripravnosti. Brent sirova nafta se kretala oko 78 dolara po barelu, dok analitičari upozoravaju da bi, ukoliko tenzije potraju, cena WTI nafte mogla dostići i 80 dolara. Visoke cene benzina predstavljaju direktnu pretnju Trampovoj Republikanskoj partiji na predstojećim izborima, što Iran vidi kao dodatnu tačku pritiska.

Iako situacija još uvek nije prerasla u rat punih razmera, stručnjaci upozoravaju da je sadašnje stanje „upravljana nestabilnost“ — ciklično nasilje bez jasnog izlaza ka trajnom miru.

Kompanije u Zalivu, neke od najdirektnije pogođenih ratom u Iranu, pružiće jedan od do sada najjasnijih uvida u njegov regionalni finansijski uticaj kada ove nedelje počnu da izveštavaju o svojim rezultatima za drugi kvartal.
U zemljama od Saudijske Arabije i Omana do Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara, rezultati kompanija će verovatno biti pomešani, prenosi Rojters.

Tramp: Počinjemo sopstvenu blokadu Ormuskog moreuza, Kini nove carine ako pomognu Iranu