Svoje probleme sa strujom Srbija rešava ogromnim uvozom iz Hrvatske i Bosne, pokazuju novi podaci RZS

Finalni podaci za spoljnu trgovinu u prošloj godini objavljeni danas potvrđuju da se izvoz Srbije oporavlja naročito u oblasti eksploatacije ruda i proizvodnje automobila, ali i struje. Električnu energiju, međutim, Srbija mnogo više i uvozi, i to uglavnom iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Što se tiče izvoza automobila, u pitanju je proizvodnja električnog fijata pande u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu koja je krenula ove godine u većem obimu.

Deficit u spoljnoj trgovini iznosi 9,9 milijardi dolara, što čini povećanje od 7,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 8,8 milijardi evra, što čini povećanje od 2,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2025. iznosi 84,6 milijardi dolara, što je porast od 12,3 odsto. Izraženo u evrima rast je 75 milijardi evra, odnosno 7,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 37,3 milijardi dolara, što čini povećanje od 13,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 47,3 milijardi dolara, što je za 11,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 33073,3 miliona evra, što čini povećanje od 8,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 41862,6 miliona evra, što je za 7,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79 odsto i neznatno je veća od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,2 odsto.

I uvoz i izvoz struje je rastao u prošloj godini. Srbija je od pretežno izvozne grane kada je struaj u pitanju našla u poziciji da je uvoz energije sada već na 2 odsto ukupnog uvoza, što je skok sa 1,7 odsto u 2024. godini. Udeo struje u ukupnom izvozu je sa 2,2 odsto stigao do 2,5 odsto u 2025. godini. Ali je tempo rasta izvoza bio slabiji od uvoza pa je tako skok u uvozu struje iznosio 30,3 odsto, dok je u izvozu ostvaren rast od 19,6 odsto, što znači da sada uvoz brže raste.

Dok smo u 2023. godini najviše uvezli iz Bosne i Hercegovine i Rumunije električne energije, već naredne godine se osim BiH (168 miliona evra) koja je bila ponovo na prvom mestu zemlja od koje uvozimo struje pojavila i Hrvatska na drugom mestu sa 106,9 miliona evra. U prošloj godini BiH je ponovo prva u našem uvozu struje sa 206,7 miliona evra, potom Hrvatska sa 144,9 miliona evra i Rumunija sa 134 miliona evra. U prošloj godini smo i najviše izvezli struje u Rumuniju 315,5 miliona evra i Severnu Makedoniju 124,7 miliona evra.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,2 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (22,5 odsto), Beogradski region (22,1 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,9 odsto), a oko 1,4 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,4 odsto), slede Region Vojvodine (29,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (14,5%), Region Južne i Istočne Srbije (8,8 odsto), a oko 1,9 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,2 odsto, slede roba za široku potrošnju, 27,1 odsto i oprema, 11,7 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0 odsto.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,8 odsto, slede roba za široku potrošnju, 21,2 odsto, i oprema, 12,3 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,6 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,3 odsto ukupne razmene.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvozi se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvozi se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i neaglomerisani lignit) i Severnom Makedonijom (izvozi se električna energija i električni provodnici, a uvozi se električna energija i katalizatori na nosaču). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom… Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Kazahstanom, Poljskom…

Ko je zapravo najbolji spoljnotrgovinski partner Srbije?