Posredstvom kineske kompanije Srbija nabavlja milione tona uglja iz Indonezije: Cena skoči i tri puta dok stigne do Balkana

Iz Indonezije je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe državnog giganta Elektroprivrede Srbije (EPS), piše Radio Slobodna Evropa (RSE). Kupovina uglja iz indonežanskih rudnika je, pored ostalog, išla preko posredničke kineske firme, koja je pod kontrolom vlade u Pekingu.

Elektroprivreda Srbije je firmi „Shenhua (Shen Hua) International Trading“, registrovanoj u Hong Kongu, platila oko 460 miliona evra za nabavku uglja iz Indonezije – pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao RSE. Ovaj novac je toj firmi isplaćen između 2022. i 2025. godine. Ali, detalji posla ostaju nepoznati.

Ugovori srpske Elektroprivrede nisu dostupni javnosti, niti su te dve firme odgovorile na pitanja o detaljima poslovnog aranžmana.

Iako nastavlja nabavku uglja iz Indonezije, EPS za RSE kaže da „trenutno nema“ ugovor sa kompanijom „Shenhua International Trading“.

„EPS ima veoma uspešnu saradnju sa kompanijama iz svih delova sveta, i jako dobru saradnju sa kompanijama iz Narodne Republike Kine“, navode u odgovoru.

Elektroprivreda, međutim, ne odgovara sa kojim firmama sada sarađuje kako bi ugalj iz daleke Indonezije stigao u Srbiju i zašto je u proteklim godinama kao jednog od partnera za uvoz birala kinesku državnu firmu.

„Politika i energetika su vrlo tesno povezane u današnjem svetu“, ocenjuje za RSE profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić. Poslovi Beograda i Pekinga u sektoru energetike deo su šire saradnje dve države, koju njihovi lideri opisuju kao „čelično prijateljstvo“.

Srpska Elektroprivreda je sa kineskim firmama do sada imala nekoliko investicija, među kojima se izdvaja izgradnja novog bloka termoelektrane u Kostolcu, na istoku države. Sa godišnjom proizvodnjom koja premašuje 800 miliona tona, Indonezija je jedan od najvećih proizvođača uglja u svetu. Najveći uvoznici indonežanskog uglja su ključne ekonomije Azije: Kina, Indija, Japan.

Uvozni ugalj se meša sa domaćim

A od 2022, u drastično manjim količinama u odnosu na azijske države, uvozi ga i Srbija – pokazuju finansijski izveštaji EPS-a, dostupni na sajtu Agencije za privredne registre. I EPS i Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je zaduženo za nadzor rada ove državne kompanije, u odgovoru za RSE ističu da se uvozni ugalj koristi za „unapređenje kvaliteta“ domaćeg uglja, čiji kvalitet iz godine u godinu opada.

Odnosno, kažu da se za proizvodnju struje u termoelektranama uvozni ugalj „meša“ sa domaćim – jer ima znatno veću kalorijsku vrednost i sadrži minimalne količine sumpora i pepela, pa samim tim manje i zagađuje okolinu.

„Obezbeđeni ugalj na tržištu iz Indonezije se upravo koristi za navedenu namenu“, kažu u EPS-u. EPS ocenjuje i da je „energetska nestabilnost na globalnom tržištu“ nametnula potrebu da diverzifikuju izvore energenata. Iako ne otkrivaju ko su im poslovni partneri u poslovima nabavke uglja, naglašavaju da zakone „strogo poštuju“, a da su postupci transparentni. Prema njihovim podacima, EPS je prošle godine sam proizveo oko 95 odsto uglja utrošenog u termoelektranama, dok je oko pet odsto bilo iz uvoza. Ali, izveštaji od 2022. do 2025. godine pokazuju da je ugalj iz Indonezije stizao preko jednog kineskog partnera.

Za nabavku je, tako, bila zadužena kompanija „Shenhua International Trading“, registrovana u Hong Kongu. Njena osnovna delatnost je, kako se navodi na sajtu firme, trgovina ugljem i drugim energentima na međunarodnom tržištu. Deo je korporativnog lanca pod kontrolom kineske vlade. Od 2022, kad je nabavka iz Indonezije počela, pa do 2025. godine, variraju količine uvezenog uglja. Rekordna je bila 2023. godina, kada je uvezeni indonežanski ugalj plaćen više od 170 miliona evra.

EPS-ovi izveštaji opisuju i kako uglju iz Indonezije na dugom putu do Srbije raste cena. Početna cena energenta se, kako stoji u dokumentima, kretala između 30 i 50 evra po toni. Ali, dok stigne do Srbije skoči tri puta. Nakon troškova utovara i istovara, carine i komplikovanog transporta, cena po toni kretala se između 100 i 150 evra.

Iako je do prošle godine ugalj nabavljan i iz susedstva Srbije, sada to više nije slučaj. EPS se u 2026. oslanja samo na uvoz iz Indonezije, podaci su Ministarstva rudarstva.

„EPS trenutno nema aktivnih ugovora o nabavkama uglja sa dobavljačima iz okruženja, već samo o nabavci iz Indonezije“, kaže ministarstvo za RSE. Planirano je, kako stoji u EPS-ovim poslovnim dokumentima, da ove godine iz Indonezije stigne oko 1,4 miliona tona. A na pitanja zašto se ugalj uvozi baš iz Indonezije i da li su razmatrane alternative, nije odgovoreno.

Upitna modernizacija

„Domaći ugalj koji eksploatišemo je prljav, nepodoban za našu tehnologiju, malo ga je i nedovoljno je kvalitetan“, opisuje profesor Petar Đukić.
Iz Evrope ne može da se nabavlja jer je izbačen skoro iz upotrebe, a da izbaci ugalj iz upotrebe do 2050. godine obavezala se i Srbija, kao država kandidat za članstvo u EU. Ali, od proizvodnje uglja za sada ne odustaje, niti od uvoza. Dve trećine proizvedene struje u Srbiji i dalje dolazi iz termoelektrana, koje su na mapi najvećih zagađivača u Evropi.

EPS kaže da ulaže u modernizaciju energetskog sistema, ali da su termoelektrane i dalje neophodne kako bi se osigurala stabilnost snabdevanja strujom.

„Iako sa sve manjim učešćem, uz gradnju zamenskih baznih kapaciteta, rad termoelektrana i korišćenje uglja neophodno je do 2050. godine“, naglasili su za RSE. EPS drži monopol u proizvodnji i snabdevanju građana i privrede strujom. U 2025. zaradio je više od 360 miliona evra, što ga dovodi u sam vrh najuspešnijih kompanija u Srbiji. EPS je i kompanija koja zapošljava najviše radnika, oko 19 hiljada njih.

Uprkos visokim prihodima od prodaje struje i vrednoj imovini, EPS je godinama zauzimao prvo mesto na listi srpskih kompanija sa najvećim ukupnim gubitkom, zvanični su podaci Agencije za privredne registre. Preneseni gubitak iz prethodnih godina je na kraju 2025. bio oko 1,8 milijarde evra. Elektroprivreda ga pravda ranije nastalim nagomilanim dugovima – odnosno da su decenijski problemi i finansijski kolapsi ostavili dubok trag u poslovanju ovog državnog giganta.

MMF traži smanjivanje broja radnika u EPS-u i da državne firme počnu da plaćaju struju