Akcionarski fond: Ko će dobiti novac i zašto nisu svi punoletni građani na spisku?

Izbori se bliže, bar tako već danima najavljuje predsednik Srbije. Vreme je pokazalo da se kada se bliže izbori, najavljuje pomoć građanima, bilo u vidu novca, manjih računa za struju ili nekog drugog benefita. Ovoga puta, vlast je odlučila da „svim punoletnim građanima“ isplati par hiljada dinara.Davno zaboravljeni Akcionarski fond, kojim upravlja Ministarstvo privrede, javio se kao sjajno rešenje vlasti da građanima podeli novac koji im već pripada.

Akcionarski fond Akcionarsko društvo Beograd osnovan je drugog jula 2010. godine. Njegov osnivački akt je definisan posebnim setom zakona kojim se uređuje pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu u postupku privatizacije.

Fond je osnovan kao zatvoreno akcionarsko društvo što znači da se njegove akcije ne kotiraju na berzi. Javnost je prvi put i čula za ovaj Fond 2010. godine kada su privatizovana preduzeća u Srbiji i kada su u tom trenutku punoletnim građanima podeljene akcije NIS-a. Tada je oko 4,8 miliona građana Srbije imalo mogućnost da stekne 5 akcija NIS-a, a kasnije i 31 Telekoma, jednu Aerodroma, i po 7 akcija upravo iz Akcionarskog fonda.

Akcije su, prema zakonu, dobili punoletni državljani Srbije, koji su navršenih 18 godina imali poslednjeg dana 2007. godine i koji do tada nikada nisu dobili nijednu besplatnu akciju preduzeća.

Prema poslednjem finansijskom izveštaju sa Agencije za privredne registre (iz 2025. godine), Akcionarski fond je imao 1,5 milijardi dinara dobiti, dok je akcijski kapital iznosio blizu 7,5 milijardi dinara, što je nominalna vrednost 34,2 miliona akcija.

Zanimljivo je da je akcijski kapital u 2024. godini vredeo više i iznosio blizu 8,3 milijardi dinara.

Nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će svim punoletnim građanima biti isplaćena jednokratna novčana pomoć koja neće biti finansirana iz državnog budžeta kao do sada (takozvani helikopter novac), otvorena su brojna pitanja i pažnja je usmerena upravo na ovaj Akcionarski fond.

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, sredstva će baš iz ovog fonda biti isplaćena prema rečima zvaničnika „svim punoletnim građanima“.

Problem predstavlja to, što broj punoletnih građana koji su stekli pravo na akcije 2011. godine i punoletnih građana danas nije isti, odnosno što bi lista morala da bude proširena, a vrednost akcija ne bi ostala ista, smatraju stručnjaci.

Broker Branislav Jorgić objašnjava za Novu ekonomiju da je Akcionarski fond formiran na osnovu akcija koje su ostale iz procesa privatizacije raznih firmi.

„Imali smo društva koja su bila akcionarska i otišla su u stečaj, pa ono što je ostalo iz stečajne mase je takođe uplaćivano u Fond. Država je određene akcije koje su se nalazile u tom fondu prodavala i po tom osnovu je takođe stečena neka novčana masa. Prema nekim procenama taj fond vredi oko 300 miliona evra“, kaže Jorgić.

Predsednik i ministar finansija su najavili isplatu akcionarima Akcionarskog fonda, ali se postavlja pitanje da li će lista akcionara biti proširena i na koji način će to biti regulisano.

„U izjavi su neprecizni, da li je ona slučajno neprecizno data ili ne, ne znam. Građani, njih 4,8 miliona, su vlasnici po sedam akcija u Akcionarskom fondu i oni su praktično vlasnici Fonda, a država upravlja Akcionarskim fondom. Kad kažem upravlja, to znači da stiče nove akcije, prodaje neke akcije, stara se o sredstvima koja se nalaze na računu Akcionarskog fonda i ono što sam ja razumeo na bazi ovih izjava, oni su doneli odluku da izvrše isplatu građanima koji su vlasnici tih 7 akcija u Akcionarskom društvu“, kaže Jorgić.

Međutim, dodaje Jorgić, od 2011. godine do danas su mnogi građani postali punoletni i pitanje je da li će se vlast koja je obećala novac „svim punoletnim građanima“ držati tog starog spiska iz 2011. godine.

„Ali, pravno-formalno, to znači da bi trebalo da isplate novčana sredstva građanima koji su vlasnici akcija Akcionarskog fonda“, kaže on.

Ukoliko država odluči da spisak punoletnih ažurira, ona može, prema rečima brokera, da donese neki novi zakon i da akcije novopunoletnim građanima.

„To je moguće da se uradi, ali mislim da to ne bi bilo u redu, jer onda lista novih vlasnika može beskonačno da se proširuje i na taj način se umanjuje vrednost potraživanja koja imaju inicijalni vlasnici Akcionarskog fonda“, kaže Jorgić.

Svaki građanin može proveri da li ima pomenute akcije tako što će sa ličnom kartom otići u Poštu i proveriti da li je vlasnik akcija.

„Država koja upravlja Fondom može da donese odluku da izvrši isplatu novčanog dela svakom akcionaru koji je upisan u fond. Ako se dodaju i novopunoletni građani Srbije onda se umanjuje imovina građana koji su stekli vlasništvo nad akcijama 2010. godine. Neko je dobro definisao ovu situaciju i rekao da država isplaćuje akcionarima akcionarske pare. Dakle ona samo upravlja tuđim sredstvima (sredstvima građana)“, dodaje Jorgić.

Sem toga koliko građana će dobiti svoj novac, pitanje je i koliki će iznos dobiti. Predsednik kaže, pare će biti u septembru, a iznos se i dalje ne zna- spekuliše se o 50 evra.

Koliko bi novca moglo da bude isplaćeno?

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, na kraju 2025. godine Srbija je imala oko 5,4 miliona punoletnih građana.

Sudeći prema finansijskom izveštaju za 2025. godinu, ukupan kapital Akcionarskog fonda iznosio je 35,96 milijardi dinara, od čega su oročena novčana sredstva činila 27,5 milijardi dinara, dok je neraspoređena dobit dostigla iznos od 11,18 milijardi dinara.

Ukoliko bi se država odlučila na isplatu samo neraspoređene dobiti, kako piše Nedeljnik, odnosno čistu zaradu koju je Fond akumulirao godinama, uključujući i profit od 1,5 milijardi dinara ostvaren samo tokom prošle godine, svaki akcionar bi dobio oko 2.290 dinara ili 19,5 evra dok bi Fondu i dalje ostala sva osnovna imovina i akcije u preduzećima.

Drugi scenario isplate, dodaje se u tekstu, oslanja se na isplatu slobodnih novčanih sredstava koja su trenutno oročena kod banaka. U finansijskom izveštaju stoji da Fond raspolaže sa 27,5 milijardi dinara koji su trenutno oročena kod banaka, i to je novac dobijen od ranijih prodaja preduzeća.

Ukoliko bi se sprovela isplata ovog iznosa, na račune građana bi leglo oko 5.625 dinara. Fond bi tako ostao bez likvidne rezerve ali bi i dalje zadržao vlasništvo nad akcijama u 373 firme.

Treći model značio bi potpunu likvidaciju Fonda i podelu ukupnog kapitala od skoro 36 milijardi dinara. To bi zahtevalo da se, pored isplate gotovine sa računa, unovče i preostale akcije čija se vrednost procenjuje na blizu 7,5 milijardi dinara. Iako je sprovođenje ovakvog scenarija složenije jer se značajan broj firmi iz portfelja, preciznije 141 preduzeće, nalazi u statusu neaktivnih društava, on bi svakom akcionaru potencijalno doneo 7.356 dinara ili oko 62,7 evra.

Prošle godine država isplatila 156,5 miliona naknade za ubijene svinje zbog afričke kuge