Ove godine rekordne površine zemlje pod suncokretom

U Srbiji je ovog proleća suncokretom zasejano između 240 i 250 hiljada hektara, što je svojevrstan rekord. Pojedini proizvođači u Srednjem Banatu, u odnosu na prošlu godinu, udvostručili su površinu pod ovom uljaricom. Zašto je došlo do tog povećanja i da li je na to uticao dogovor sa Turskom oko izvoza ulja?

Milan Stajić, poljoprivredni proizvođač iz Zrenjanina, zajedno sa stručnjakom Zrenjaninskog instituta obišao je svoje njive pod suncokretom, uz opasku da su uslovi tokom setve bili gotovo idealni a i dvadeset litara kiše koliko je palo tokom vikenda, stiglo je u pravom trenutku.

„U odnosu na prošlu godinu zasejao sam pedeset odsto više. Ove godine imam 120 jutara pod suncokretom. Podelio sam zemlju na tri dela: pšenica, suncokret i kukuruz“, kaže Milan.

Ovih dana potpisan je ugovor sa Turskom oko izvoza uljarica. Na pitanje šta će to značiti za proizvođače, Milan odgovara da će cena biti bolja, a tržište sigurnije.

Šta su prema mišljenju poljoprivrednih stručnjaka glavni razlozi povećanja površina pod suncokretom?

„Prošlogodišnja suša koja je dovela u loš ekonomski položaj one koji su sejali samo kukuruz i soju, sada ih je navela da seju i suncokret, jer suncokret je kultura koja dobro izdržava sušu. To je jedna stvar, a druga stvar je plodored, imaju jako velik problem sa setvom pšenice i uljane repice, bilo kojih kultura koje se seju u jesen, zato što u kišnim godinama kukuruz se kasno skida sa njiva i onda su uvideli da imaju jako niske prinose pšenice i zbog toga u plodored uvode i suncokret“, objašnjava Predrag Marijanski iz zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe.

Za razliku od prethodne godine kada je na području pet opština Srednjeg Banata suncokret zasejan na četrdeset hiljada hektara, ovoga proleća površine su povećane i do dvadeset odsto.