Mikročipovi su nova nafta: Kako je borba za nekoliko milimetara silicijuma promenila svetsku ekonomiju

Nafta i gas i dalje pokreću svetsku ekonomiju, ali kada je reč o tehnološkoj, ekonomskoj i vojnoj dominaciji, najrazvijenije države danas vode potpuno drugačiju bitku – onu za mikročipove. Iako su manji od nokta i gotovo nevidljivi krajnjim korisnicima, upravo oni postali su jedan od najvažnijih strateških resursa 21. veka.

Njihova uloga danas daleko prevazilazi potrošačku elektroniku. Mikročipovi su postali infrastruktura moderne ekonomije – omogućavaju rad fabrika, finansijskih tržišta, telekomunikacionih mreža, data centara, sistema veštačke inteligencije, zdravstvene i vojne tehnologije, ali i gotovo svakog elektronskog uređaja koji se nalazi u domovima širom sveta.

Zbog toga se poslednjih godina sve češće govori da su poluprovodnici postali najvažniji strateški resurs 21. veka, dok je tehnološka dominacija država danas podjednako važna kao što su nekada bile rezerve nafte ili posedovanje nuklearnog oružja.

Čipovi kao novo geopolitičko oružje

Koliki je značaj mikročipova za globalnu ekonomiju najbolje ilustruje knjiga „Chip War: The Fight for the World’s Most Critical Technology“ američkog istoričara Krisa Milera, koja je 2022. godine osvojila nagradu Financial Times Business Book of the Year.

Miler objašnjava kako je industrija poluprovodnika postala jedan od glavnih pokretača svetske ekonomije i ključni instrument geopolitičke moći, tvrdeći da ko kontroliše razvoj i proizvodnju najnaprednijih čipova, ima prednost u ekonomiji, razvoju veštačke inteligencije, odbrambenoj industriji i globalnoj političkoj utakmici.

Posebno mesto u ovoj priči zauzima Tajvan, koji proizvodi najveći deo najsavremenijih mikročipova na svetu. Upravo zbog toga ovo ostrvo postalo je jedno od najosetljivijih geopolitičkih pitanja današnjice. Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije i ne odustaje od mogućnosti njegovog ujedinjenja sa maticom, dok Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici nastoje da očuvaju stabilnost u regionu i postojeće lance snabdevanja, od kojih zavisi veliki deo svetske tehnološke industrije.

Veštačka inteligencija dodatno povećava vrednost čipova

Geopolitičku dimenziju dodatno je pojačao ubrzani razvoj veštačke inteligencije.

Veliki AI modeli zahtevaju ogromne količine računarske snage i memorije, zbog čega je globalna potražnja za memorijskim čipovima dostigla istorijski visok nivo. Kako proizvođači ne mogu preko noći da povećaju proizvodne kapacitete, rast potražnje prirodno dovodi i do rasta cena.

Od globalne geopolitike do dnevne sobe

Iako se priča o čipovima često vezuje za velike tehnološke kompanije, njene posledice osećaju gotovo svi potrošači.

Mikročipovi se danas nalaze u mobilnim telefonima, računarima, automobilima, gejming konzolama, pametnim satovima, televizorima, kućnim aparatima, medicinskim uređajima, ruterima, ali i set-top box uređajima koje milioni domaćinstava koriste svakodnevno.

Zbog toga rast cena memorijskih čipova utiče na gotovo čitavu industriju elektronike.

Tako na primer, savremeni set-top box uređaji više nisu samo prijemnici televizijskog signala. Oni predstavljaju centre za obradu i distribuciju digitalnog sadržaja, omogućavaju pristup platformama poput Netflixa, HBO Max-a, YouTube-a i drugim servisima za video i muziku na zahtev.

Da bi sve ove usluge funkcionisale bez zastoja, uređaji raspolažu sve većim memorijskim kapacitetima i obrađuju višestruko više podataka nego pre samo nekoliko godina. Njihova potrošnja podataka nije zanemarljiva – u zavisnosti od kvaliteta sadržaja, mogu da koriste od 1 do 8 GB podataka po satu gledanja. Kako raste kvalitet slike, broj aplikacija i količina sadržaja koji korisnici svakodnevno konzumiraju, raste i potreba za naprednijim memorijskim čipovima.

Isti trend prisutan je praktično u svim kategorijama elektronike. Današnji uređaji skladište više podataka, obrađuju složenije procese i sve češće koriste funkcije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, zbog čega se povećava i količina ugrađene memorije.

Šta to znači za tržište?

Rast cena memorijskih čipova više nije problem rezervisan za proizvođače elektronike. On se postepeno prenosi na čitavo tržište i utiče na cenu gotovih proizvoda.

Zbog toga danas poskupljuju računari, mobilni telefoni, televizori, gejming konzole, set-top box uređaji i brojni drugi elektronski proizvodi koji su postali sastavni deo svakodnevnog života.

S obzirom na rast potražnje za memorijom, ubrzani razvoj veštačke inteligencije i neizvesnosti u globalnim lancima snabdevanja, malo je verovatno da će se ovaj trend uskoro zaustaviti. Naprotiv, sve ukazuje na to da će memorijski čipovi ostati jedan od ključnih faktora koji će određivati cenu elektronike i u godinama koje dolaze.