Srbija „posvađala“ i rejting agencije: Tri giganta, tri potpuno različite ocene, zašto?

Raskol i haotično delovanje koje vlada u državi lepo se prenosi i na spolja, barem kada su međunarodne rejting agencije i ekonomske institucije u pitanju. Mi od sveta uvozimo inflaciju, robu lošijeg kvaliteta i sitne investitore, dok u beli svet izvozimo kvalitetan kadar i haotičnu politiku srpskog društva. Ta slika se prenosi i na kreditni rejting Srbije jer jedna agencija nam je dodelila investicioni rejting (Standard&Poors u 2024. godini), dok su od druge dve, jedna uzdržana (Fitch ratings nije unapredio državu od 2019. godine), a poslednja je nedavno spustila izglede za napredovanje ekonomije (Moody’s). Dakle od tri agencije jedna ne za sada neutralna, dok je S&P izrazito pozitivan, a Fitch pak negativan. Ako ovo nije dovoljno zamrljana slika, ona se dodatno komplikuje kada se zna da se agencija S&P pošto nam je dodelila taj investicioni rejting – nije oglašavala o Srbiji, niti je pominje u poslednjem izveštaju o zemljama regiona centralne i istočne Evrope, što je ranije uvek bio slučaj.

„Smatram da je „začuđujuće“ što rejting agencije ne vrše korekciju rejtinga Srbije uprkos svim geopolitičkim i ekonomskim poremećajima, što izaziva novu sumnju u njihovu objektivnost. I MMF i Svetska banka jer uglavnom hvale dugogodišnju monetarnu politiku, dok se retko pominje da fiksni kurs, koji odgovara kreditorima, zapravo gura Srbiju u kolonijalni položaj“, kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kada je S&P dodelio državi investicioni rejting, naglasio je da bi rejting mogao biti smanjen ako dođe do „usporavanja privrede u ključnim trgovinskim partnerima Srbije u Evropskoj uniji, potencijalnih šokova u snabdevanju energijom ili pojačanih geopolitičkih tenzija koje podrivaju rast zemlje i vrše pritisak na njenu fiskalnu i platnobilansnu poziciju“.

Od oktobra 2024. kada je agencija promenila rejting desile su se sve tri stvari u Srbiji – ključni partneri su usporili, šok zbog NIS-a se odrazio na privredu, a preti nam i nova kriza za koju ne znamo kako će se odraziti na Srbiju, ali neće biti pozitivno. Agencija se nije oglašavala javno dve godine o temi Srbije, ali je imala dva izveštaja o kreditnoj analizi koja nisu bila dostupna javnosti. Na pitanje naše redakcije o ovom izveštaju dobili smo odgovor da su neke od tema izveštaja bile sankcije NIS-u i politička nestabilnost. Tako da ne znamo u kojoj meri je zaista došlo, prema mišljenju agencije, do svih onih procesa gorepomenutih koji bi usporili privredu. Takođe, pošto dokument nije javan, a prošlo je više od godinu dana od uvećanja rejtinga, postavlja se pitanje zašto su podaci skriveni. Prošle nedelje S&P je objavio i izveštaj o potencijalnom uticaju krize na zemlje CEE regiona gde se uopšte ne pojavljuje Srbija, iako je bila sastavni deo prethodnih izvaštaja o regionu.

Đukić upozorava da iako se javni dug Srbije u odnosu na BDP prikazuje kao mali, on će morati da se servisira po veoma visokim kamatama, što može postati problematično ako se promeni vlast ili ambijent postane još nepovoljniji. On ukazuje na stagnaciju privrede u SAD (rast od samo 1,5 odsto u drugom kvartalu) i u evrozoni, posebno u Nemačkoj.

„Srbija je visoko zavisna od Nemačke, naročito u sektorima poput automobilske industrije, pa kriza u tim industrijskim kompleksima direktno pogađa domaći rast. Geopolitički poremećaji u svetu izazvali su brzu reakciju tržišta obveznica, gde su profesionalni investitori zahtevali veće prinose na buduće emisije evroobveznica. Situacija se dodatno zakomplikovala jer je odbor FED-a zaključio da će kamatne stope verovatno ostati nepromenjene zbog rastuće inflacije, što je dovelo do još većeg nepoverenja na tržištu. Prinosi na 30-ogodišnje američke obveznice skočili su na 5,3 odsto, dok su desetogodišnje porasle na 4,67 odsto, što ukazuje na dramatičnu reakciju tržišta na neizvesnost. U celoj evrozoni zahtevani prinosi su porasli na prosečnih 3,56 odsto. Tržište obveznica reaguje na sopstvene signale o dolazećoj inflaciji i stabilnosti, bez obzira na to šta govore zvanične rejting agencije“, kaže Đukić.
Ova tržišna kretanja se neminovno prenose i na Srbiju, jer se zemlja najviše i zadužuje u inostranstvu, a što rejting agencije vrlo dobro znaju.

Dakle, situacija se sve više komplikuje, sada i sa niskim vodostajem Dunava koji remeti proizvodnju struje i uvoz nafte baržama, a najpoznatija kreditna agencija se ne oglašava, niti Srbiju pominje u izveštaju za region gde detaljno opisuje koliko će koja zemlja biti pogođena krizom na Bliskom Istoku. Za sada nam iz S&P nisu odgovorili na postavljena pitanja.

Nasuprot tome, u martu ove godine Moodys je smanjio izglede za srpsku ekonomiju i kritikovao uredbu o maržama, „Mrdićeve“ zakone, političku nestabilnost i manjak EU integracija. Kako su naveli tada, ovo može ozbiljno da ograniči i poskupi zaduživanje Srbije na inostranim tržištima, a unutrašnja nestablinost udružena sa lošim političkim odlukama gura državu ka Rusiji i Kini.

Direktor Mreže za privrednu podršku Dragoljub Rajić ukazuje na loše signale koji dolaze iz SAD, zbog čega se očekuje da će uslovi finansiranja na međunarodnom tržištu obveznica postati drastično gori krajem ove ili početkom sledeće godine. Kamatne stope će nastaviti da rastu, što će direktno pogoditi građane. Napominje da su mere NBS o ograničenju kamata pružile samo privremenu i delimičnu zaštitu, ali da će se opšti trend rasta cena novca nastaviti.

„Izveštaje velikih finansijskih kuća (poput KPMG) i rejting agencija treba uzimati sa velikom rezervom jer one često sarađuju sa režimima i ne daju objektivnu sliku stanja. Postoji sumnja da agencije kroz marketinške usluge i plaćene „pakete“ licenci plasiraju pozitivne vesti o zemljama koje zapravo nisu sprovele suštinske reforme. Postavlja se logičko pitanje kako agencije mogu dodeljivati investicione rejtinge državi u kojoj se skoro polovina budžeta (iznos od 7,1 milijardi evra u 2023. godini) troši bez primene Zakona o javnim nabavkama“, naglašava Rajić.

Velike greške agencija

Iako rejting agencije pokušavaju poslednjih godina da sakriju svoje greške, suočile su se sa velikim kaznama i sudskim procesima na Zapadu jer su zbog njihovih pozitivnih ocena buknule mnoge krize. Problemi su nastali jer su agencije videle gde se rizici uočavaju, ali se u zvaničnim izveštajima nastavilo sa prikazivanjem optimistične slike dok ne nastupi kriza.

Banka Silicijumske doline je imala investicione kreditne rejtinge od glavnih agencija poput Moody’s Investors Service i S&P Global Ratings sve do dana koji su prethodili njenom kolapsu u martu 2023. godine. Moody’s Investors Service zadržao je investicioni rejting kategorije „A“ za instituciju do neposredno pre propasti. S&P Global Ratings dodelio je investicioni rejting „BBB“ dugu banke pre nego što ga je smanjio na status „smeća“ 10. marta 2023. godine. Pre 8. marta 2023. godine, Moody’s i S&P imali su rejtinge obveznica A3 i BBB za ovu banku, respektivno, oba sa punim investicionim rejtingom. Rejting je naravno smanjen jer su obe agencije rekle da očekuju bankrot za ovu banku, pošto su godinama održavale lažnu sliku o sigurnosti.

Ovo nije na žalost usamljen slučaj kada su kreditne agencije u pitanju i sve su se susretale sa velikom pričinjenom štetom zbog njihovog ocenjivanja.

Rajić ističe se da izveštaje vodećih finansijskih kuća i rejting agencija treba uzeti sa velikom rezervom jer one često sarađuju sa režimima koji su povezani sa vlastima u određenim zemljama te zbog toga, njihovi izveštaji često ne pružaju vernu i jasnu sliku stvarnog stanja.

„Kroz plaćene marketinške usluge često „provlače“ pozitivne informacije o zemlji. Ovaj metod se godinama koristi kako bi se stvorio privid da se sprovode suštinske reforme, čak i kada one u realnosti izostaju. Postavlja se pitanje izvora podataka koje agencije koriste, kao i činjenice da su one često plaćene kroz različite licence, pakete usluga ili specifične konsultacije. To stvara sumnju u njihovu nepristrasnost jer su praktično finansirane od strane subjekata koje ocenjuju“, kaže Rajić.

Srbija je dobila za sada investicioni rejting od S&P, kod agencije Fitch treba da zemlja da napreduje jedan razred, a kod Moody’s dva razreda koja vode do višeg nivoa.

Šta može da sačeka nove vlasti u Srbiji: Visok dug, precenjen dinar, manjak investicija