Srbija odlučila da oteža investitorima da iznose profit iz zemlje bez da su platili porez – ali tek kad uđemo u EU

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru set ekonomskih i poreskih zakona kojima se omogućava dalje usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije i ispunjavaju obaveze predviđene Reformskom agendom i procesom pristupanja Evropskoj uniji, saopšteno je pre nekoliko dana. Po prvi put smo videli i da se pominje jedna dobra Izmena zakona o porezu na dobit pravnih lica, koja bi omogućila da se od stranih kompanija koje posluju u Srbiji sliva više novca u budžet. Da bude jasnije, ovime bi se delovalo protiv prebacivanja dobiti u inostranstvo u cilju smanjenja poreskog iznosa, što bi primoralo firme da plaćaju više iznose novca u zemlji u kojoj je dobit i ostvarena. Ali se to neće desiti sve do ulaska Srbije u Evropsku uniju, kako i stoji u tekstu predloženih izmena.

S obzirom da su ove odluke povoljne kada je poreski sistem zemlje u pitanju, šta nam govori to što će vlasti ograničiti odliv novca u inostranstvo tek kad uđemo u EU, a ne pre? Da će se nastaviti stara praksa, da političke volje za zaštitu sopstvene zemlje i ekonomije nema, te da ćemo kao i do sada ostavljati svoj novac stranim investitorima da ga iznesu, jer domaća privreda postoji samo u naznakama. Stavovi stručnjaka o ovom pitanju se razlikuju.

Vasko Kelić sa Instituta društvenih nauka, kaže da država reaguje na signale iz Evrope vršeći samo površne promene u zakonodavstvu.

I drugi sagovornici sa kojima smo razgovarali kažu da je ovo usklađivanje, pa makar samo na papiru (koje je i prolazilo svih ovih godina kod EU) pokušaj srpskih vlasti da se predstavi kako se zaista radi na zahtevanim promenama, a naročito posle oštrih reči koje su došle iz Brisela u poslednjih nekoliko nedelja. Ovo je samo još jedan od pokušaja da političari iz Srbije uklone pretnje koje dolaze iz EU da novac iz fondova neće stizati dok se ne vide konkretni koraci. I čim se pripreti parama, mora se zadržati slika da se nešto u praksi i ostvaruje.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović primećuje da oporezivanje stranih partnera koji posluju u zemlji nije popularno. Zbog toga se, umesto na velike kompanije, fokus naplate prebacuje na građane, za koje se „izmišljaju neki drugi porezi“ i nameću novi finansijski tereti, kaže on.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kojim se nastavlja usklađivanje poreskog sistema Srbije sa propisima Evropske unije u oblasti oporezivanja, kako stoji u samom tekstu, za Kelića znači da omogućava izbegavanje poreza i da su nova pravila čisto političke prirode, a ne suštinski usmerena na naplatu. Budžet bi mogao mnogo bolje da se puni verovatno ovim da se primeni ovaj zakon nego kada se ne primenjuje, objašnjava naš sagovornik.

Konkretno u Izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica stoji uvođenje novih pravila protiv prebacivanja dobiti u inostranstvo u cilju smanjenja poreskog iznosa (u Srbiji) pa se samim tim plaća i manje poreza što će se i nastaviti. Znamo takođe da se i mnogi drugi zakoni u zemlji uopšte ne primenjuju, ali ovde to nije slučaj, ovde je država rešila da sama sebi uskrati priliv u budžet dok ne uđe u EU – zašto država radi protiv sebe?

EU pravila važe samo unutar EU

Aleksandar Vasić, poreski savetnik, kaže da Srbija već danas raspolaže instrumentima koji ograničavaju prenos dobiti u inostranstvo – pravilima o transfernim cenama, postojećim ograničenjem odbitka kamate na zajmove od povezanih lica, porezom po odbitku i ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

„Ono što se sada uvodi jeste EU verzija tih pravila, koja počiva na uzajamnoj razmeni podataka između poreskih uprava i priznavanju statusa unutar jedinstvenog tržišta. Van tog jedinstvenog tržišta država koja nije članica EU jednostavno nema na raspolaganju sve mehanizme za primenu. Zato je logičnije da se ovakva pravila aktiviraju onog trenutka kada Srbija zaista postane član EU i deo jedinstvenog tržišta, a ne ranije, jer bi njihova primena bila tehnički nepotpuna. To nije znak nespremnosti da se odliv kontroliše, već znak da se reforma sprovodi na način koji ima šansu da stvarno zaživi u praksi“, kaže Vasić koji pre misli da „ovo treba posmatrati kao pitanje redosleda nego spremnosti“.

S obzirom da zakon predviđa da će se stroža pravila oporezivanja primenjivati tek kada Srbija uđe u Evropsku uniju, Jevtović napominje da se to „možda naravno nikada neće desiti“. Srbija je u pregovaračkom procesu sa EU koji godinama unazad nema rezultata i država je prema izveštajima jedna od najgorih u regionu po ovom pitanju. Sve lošiji odnosi između bloka i Srbije govore da država nije spremna za ulazak u EU te da je veliko pitanje i kada će biti.

Kako objašnjava Vasić, odlaganje primene novih pravila ne bi tumačio na način da država „radi protiv sebe“. On je stava da fiskalni efekat ovih pravila na budžet može biti relativno skroman, jer se odnosi pre svega na veće multinacionalne grupacije sa prekograničnim finansiranjem, dok širu privredu i dalje pokrivaju postojeći mehanizmi kontrole.

„Vezivanje primene za dan pristupanja EU uobičajena je praksa u procesu evropskih integracija. Ta pravila su da se zakon usvaja unapred, da bi privreda i administracija imale vremena da se pripreme, ali puni efekti se mogu očekivati tek kada se steknu i pravni preduslovi za njegovo funkcionisanje, poput pristupa evropskom sistemu razmene podataka. Isti obrazac primenjuje se i na druge poreske zakone koji se menjaju u ovom „paketu“, kao na primer PDV, akcize, minimalni porez na dobit. Zato bih rekao da ovde nije reč o državi koja svesno odustaje od prihoda, već o pristupu uvođenju pravila tek kada su ispunjeni uslovi da ona zaista funkcionišu“, kaže poreski savetnik Vasić.

Otkazi se šire jugom Srbije: Posle Benetona i Džonson elektrik otpušta ljude, a u strahu i radnici Jure