98% građana Srbije veruje digitalnim plaćanjima: Tehnologija gradi poverenje potrošača

Građani Srbije gotovo u potpunosti (98%) veruju digitalnim plaćanjima, a 90 odsto smatra da nove tehnologije čine onlajn kupovinu bezbednijom. To pokazuju rezultati najnovijeg Visa Stay Secure istraživanja, koji potvrđuju da digitalna kupovina u Srbiji postaje deo svakodnevice. Time pitanje poverenja i bezbednosti postaje jedan od ključnih preduslova daljeg razvoja elektronske trgovine.

 „Početkom dvehiljaditih unos broja platne kartice na internetu delovao je kao da svoj novac poveravate potpunom neznancu. Ljudi nisu imali dovoljno informacija o zaštiti podataka i strahovali su od zloupotreba. Danas su enkripcija, višeslojni sistemi zaštite, veštačka inteligencija, poverenje u brend i milijarde uspešno obavljenih transakcija potpuno promenili način na koji kupujemo, plaćamo i planiramo svoj budžet. Tako je u Evropi, tako je u svetu, a tako je danas i u Srbiji“, naglašava Drašković.

Istraživanje pokazuje da gotovo svi građani Srbije veruju digitalnim plaćanjima, a debitna kartica je i dalje najpopularniji način plaćanja. Šta nam to govori o srpskom potrošaču danas?

To govori da građani Srbije imaju pozitivna iskustva sa digitalnim plaćanjima, ali i da  višegodišnji rad kompanije Visa na tome da iskustvo plaćanja bude jednostavno i bezbedno daje konkretne rezultate. Poverenje koje smo ispitivali ne odnosi se samo na jedan način plaćanja. Debitna kartica jeste najčešći izbor, ali više od polovine ispitanika veruje i digitalnim novčanicima, poput Apple Pay i Google Pay rešenja. Istovremeno, visok nivo poverenja postoji i prema kreditnim karticama i bankarskim transferima.

To nije slučajno. Kompanije poput naše kontinuirano ulažu u tehnologiju i bezbednosne sisteme koji rade u pozadini, potpuno neprimetno za korisnike. Samo tokom prošle godine Visa mreža obradila je 329 milijardi transakcija širom sveta. Svaka od njih prolazi kroz višeslojnu zaštitu u deliću sekunde.

Svaki treći građanin Srbije bio je žrtva finansijske prevare u poslednjih godinu dana. Gde danas nastaju najveći rizici za korisnike?

Prvi korak je provera kredibiliteta mesta na kojem kupujete. Danas kupovina često počinje na društvenim mrežama, gde korisnici prvi put dolaze u kontakt sa nepoznatim prodavcima i ponudama koje na prvi pogled deluju potpuno legitimno. Zato je važno koristiti načine plaćanja koji uključuju dodatne nivoe zaštite. To je danas bezbednosni standard koji korisnici očekuju od digitalnog plaćanja. Visa je u poslednjih pet godina uložila više od 13 milijardi dolara u tehnologiju i infrastrukturu, uključujući sisteme bezbednosti. Rezultati su vrlo konkretni – blokiramo više od 500 lažnih transakcija svakog minuta, a godišnje sprečimo više od 40 milijardi dolara potencijalnih prevara.

Nekada se podrazumevalo da se sa obe strane svake transakcije nalazi čovek. U budućnosti će, međutim, sve više odluka donositi veštačka inteligencija, koja će kupovati i plaćati u ime korisnika. Kako će, po vašem mišljenju, izgledati odnos ljudi prema AI tehnologiji u plaćanjima u narednim godinama?

Građani Srbije već danas koriste veštačku inteligenciju za poređenje cena, pronalaženje ideja za poklone ili proveru utisaka o proizvodima, ali je sve više doživljavaju i kao alat za zaštitu od prevara. Realno posmatrano, bez veštačke inteligencije uskoro nećemo moći da zamislimo svakodnevni život, baš kao što danas ne možemo bez mobilnog telefona ili interneta. Kada je reč o finansijskim transakcijama, tek oko četvrtine ispitanika izjavljuje da bi danas dozvolilo veštačkoj inteligenciji da samostalno izvrši plaćanje u njihovo ime. Istovremeno, čak  80 odsto građana očekuje da upravo AI bude jedan od ključnih saveznika u zaštiti od prevara prilikom onlajn kupovine. Upravo na toj tački gradi se poverenje koje će omogućiti naredni korak u razvoju digitalnih plaćanja.

Koliko se danas promenio način na koji porodice razmišljaju o digitalnoj bezbednosti? Istraživanje pokazuje da veliki broj roditelja smatra da su deca posebno ranjiva kategorija.

Da, apsolutno se slažem. Deca predstavljaju posebno ranjivu kategoriju kada je reč o bilo kom obliku manipulacije, upravo zbog svog uzrasta, iskustva i nivoa razumevanja rizika. Zato me nije iznenadio podatak da čak 70 odsto roditelja ne dozvoljava deci da samostalno koriste digitalne metode plaćanja. I sama sam, kao majka, kontrolisala i ograničavala plaćanja svojoj ćerki, jer su društvene mreže postale svojevrsni luna-park za kupovinu. Sa svih strana neko vam nešto nudi i pokušava da proda.

Važno je razumeti da se bezbednost digitalnih plaćanja ne zasniva na jednom mehanizmu zaštite, već na čitavom sistemu međusobno povezanih tehnologija – od zaštite podataka o kartici, autentifikacije uređaja i procene rizika u realnom vremenu, do mrežnih kontrola i praćenja transakcija nakon njihovog izvršenja. Svaki od tih slojeva prepoznaje ono što neki drugi možda neće. Ipak, bez obzira na tehnologiju, roditeljima ostaje važan zadatak da decu nauče odgovornom i promišljenom korišćenju digitalnih plaćanja. To nije lako, ali jeste moguće.

Skoro 90 odsto građana Srbije veruje da nove tehnologije plaćanja čine kupovinu bezbednijom nego ikada. Gde vidite Srbiju za pet godina?

Optimista sam, pre svega zato što se odnos ljudi prema tehnologiji značajno promenio. Pre nekoliko godina dominantno pitanje bilo je da li su digitalna plaćanja dovoljno bezbedna. Danas vidimo potpuno drugačiju sliku – ljudi tehnologiju sve više doživljavaju kao pomoć i zaštitu, a sve manje kao rizik. Čak tri četvrtine građana Srbije planira da u narednih godinu dana još više koristi digitalna plaćanja. To je veoma snažan pokazatelj poverenja.

Znate kada znate da ste uspeli? Kada stvari postanu toliko jednostavne da ih korisnici više i ne primećuju. Upravo tome Visa teži, da za korisnike iskustvo bude potpuno jednostavno, dok iza kulisa čitava armija stručnjaka i najsavremenije tehnologije neprekidno radi na tome da svaka transakcija bude realizovana bezbedno za korisnika.