NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 5,75 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto), saopštila je NBS.

Prilikom donošenja takve odluke Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, navodi se u saopštenju.

Međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja (3±1,5 odsto), s tim da se u junu spustila ispod centralne.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija u ovoj godini biti na nižem nivou nego što je očekivao prema majskoj projekciji i da će nastaviti da se kreće u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, do kraja perioda projekcije.

I dalje se očekuje da se inflacija u septembru nađe oko nivoa od četiri odsto prvenstveno zbog efekta niske baze iz prošle godine usled primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži.

Bolja su i očekivanja kada je u pitanju ekonomska aktivnost, jer je prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju 2026. ubrzan na 3,6 odsto međugodišnje, nakon 3,2 odsto u prvom tromesečju.

Prema oceni Izvršnog odbora, najveći pozitivan doprinos, kao rezultat rasta privatne potrošnje, dali su uslužni sektori, pri čemu je ubrzanju rasta doprineo i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi.

„Iako su dosadašnji efekti eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte na globalnu inflaciju i ekonomsku aktivnost bili manji nego što se prvobitno očekivalo, neizvesnost u pogledu daljeg razvoja situacije i dalje je izražena“, navela je centralna banka.

Ocenjeno je da su dosadašnjem ublažavanju posledica na domaćem tržištu doprineli korišćenje raspoloživih zaliha energenata i ograničeno prenošenje energetskog šoka zahvaljujući smanjenju akciza na naftne derivate.

„Ipak, ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje ili se geopolitičke tenzije dodatno zaoštre, ne može se isključiti mogućnost da se efekti preliju na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja, tokove kapitala, a time i na inflaciju“, istakao je Izvršni odbor.

Dodaji su da je za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju koja u značajnoj meri zavisi od uvoza energenata, ključno da se prate ovi rizici.

Izvršni odbor je usvojio avgustovski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti 19. avgusta, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i izgledi i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće 10. septembra.

Drži vodu dok majstori odu: Tri puta za godinu dana puca isti magistralni cevovod