Srbiji uskoro sledi poskupljenje hrane, opšta inflacija i slaba privreda: Šta nas sve čeka zbog suše i vodostaja?

Dok se u Evropskoj uniji presabiru i ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija. Pojedinačni sektori poput energetike i agrara direktno su pogođeni sušom i niskim vodostajem, ali skoro niko ne pominje uticaj na turizam i širu industriju. Ni ovog puta srpske vlasti ne reaguju blagovremeno. Inflaciju kao posledicu takođe niko u vlasti, pa ni u Narodnoj banci ne pominje, iako je jasno da će je biti.

Neuspesi i problemi samo se nižu jedan za drugim – sankcije NIS-u, veliki uvoz struje, smanjen uvoz nafte baržama, problemi sa snabdevanjem vodom i strujom, kao i odlazak investitora. Sve to, istovremeno i većim delom neočekivano, pogodilo je srpske privrednike ove godine.

„Nedostatak vode nas je primorao da smanjimo proizvodnju, skoro pa da je zaustavimo. Imamo sada samo dve smene u kojima radimo, a bez treće. U julu smo bili na kolektivnom godišnjem odmoru i onda nas je sačekalo ovo. S obzirom na sve ono što se dešava u svetu, naravno da imamo problema. A pošto će inflacija rasti, jako se bojimo da se neće kupovati naši proizvodi. I sada je smanjena potrošnja jer ljudi neće na vrućini da kupuju, ne idu po prodavnicama“, objašnjava Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe iz Gornjeg Milanovca.

Njegova najveća bojazan je upravo vezana za rast inflacije i pad BDP-a jer to znači i smanjenu kupovnu moć njihovih mušterija. Jedina svetla tačka za ovu kompaniju u ovoj situaciji je dugoročno potpisani ugovor sa Elektroprivredom Srbije, ali takav nemaju svi privrednici. Za one sa kratkotoročnim ugovorima cena struje će da raste, dok je država najavila da neće podizati cene gasa. Za sada je još na snazi kratkoročan ugovor o nabavci gasa sa Rusijom, za koji je pitanje da li će se produžiti posle političkih nesuglasica i nedavne posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji.

Pored uticaja na cene, suša predstavlja i ozbiljan rizik za ekonomski rast, dovodeći u pitanje projektovani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto. Iako je još uvek teško dati preciznu procenu štete, jer suša i dalje traje, jasno je da gubici u poljoprivredi i industriji mogu dovesti do pada tempa privredne aktivnosti.

I BDP i inflacija

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić situaciju opisuje kao elementarnu nepogodu uzrokovanu suncem i toplotom kakva ranije nije viđena u ovolikoj meri. On navodi da postoje veliki problemi sa poljoprivrednim kulturama, naročito u određenim područjima, gde su pogođeni kukuruz, voće i ostali proizvodi, dok je jedino suncokret siguran.

„Smanjen prinos ovih kultura direktno utiče na ponudu hrane i rast njenih cena. Zbog kritično niskog vodostaja Dunava, transport robe je značajno otežan. Ovakva neefikasnost u transportu povećava troškove dopremanja robe, što se na kraju preliva na potrošačke cene. Zbog loše situacije u Nemačkoj, takođe će biti narušeni spoljnotrgovinski odnosi sa ovom državom kao najvećim partnerom Srbije i velikim investitorom. S obzirom na to da većina zemalja u Evropi i svetu deli slične probleme sa sušom, ovi poremećaji imaju globalni karakter i doprinose opštem inflatornom pritisku koji se oseća i na domaćem tržištu“, kaže Savić.

Kako prenose svetski mediji, dugotrajni toplotni talasi koji su zahvatili Evropu ovog leta prete da u potpunosti ponište očekivani ekonomski rast za 2026. godinu. Prema analizi Triodos banke, šteta uzrokovana ekstremnim vrućinama i šumskim požarima procenjuje se na kumulativnih 180 milijardi evra, što predstavlja oko jedan procenat BDP-a Evropske unije. S obzirom na to da je projektovani rast EU za ovu godinu bio oko 1,1 odsto, ovi gubici ostavljaju blok na ivici potpune ekonomske stagnacije.

Situacija u Srbiji je mnogo komplikovanija od one u EU, jer su infrastrukturni sistemi potpuno zapostavljeni i nije se ulagalo u njih, osim u puteve, proizvodnja struje je u problemu još od 2022. godine sa sve lošijim prognozama, dok je naftni gigant NIS pod sankcijama. Ekonomisti očekuju da šteta po Srbiju bude veća od one u EU, proporcionalno gledano. Tu su i neke specifične situacije vezane za našu državu kao što su prestanak ili veliki pad vodosnabdevanja u više delova Srbije, ozbiljno smanjenje rada hidroelektrane Đerdap koja proizvodi trećinu struje, ali i havarije u termoelektrani Kostolac zbog čega ceo jedan blok nije proizvodio struju, a što su vlasti pokušale da sakriju. I za situaciju sa vodom i strujom, barem što se tiče utrošnje, građanima je samo predočeno da treba da je smanje dok odgovornih za sve ove probleme nema.

Pitanje u kojoj meri određeni faktori mogu da kompenzuju štetu nastalu u poljoprivredi i proizvodnji. Od tih faktora Savić navodi jedino građevinu kao pozitivan doprinos rastu, dok je sve ostalo pod znakom pitanja. Među građevinskim projektima koji pokreću rast su putevi, ali u najvećoj meri je to EXPO zakazan za narednu godinu.

Nezapamćena prolećna suša u Srbiji: Ugroženi svi usevi