Koristan do bolovanja pa odbačen? Radnik međunarodne firme u Srbiji otpušten nakon povrede kičme

Bivši radnik internacionalne gejming kompanije IGT u Srbiji tvrdi da je otpušten nakon što je razvio probleme sa kičmom zbog kojih je morao da ide na bolovanje. B. J. je ispričao za Novu ekonomiju da je na poslu bio hvaljen dok nisu počeli njegovi zdravstveni problemi, a iz IGT-a nisu odgovorili na pitanja poslata mejlom.

B. J. je u toj kompaniji radio više od pet godina, a posle izvesnog vremena u drugoj firmi vratio se u IGT krajem 2023. godine kao grafički i koncept umetnik za video-igre, i to, kako kaže, nakon što su ga oni sami zvali.

Već na prvom projektu radio je „u pojačanom režimu“, što je značilo prekovremeni rad i svakodnevni dodatni posao, kaže on.

U tom periodu počinju njegovi problemi sa kičmom, koji se nastavljaju tokom cele prve godine otkako se vratio u firmu. Lekari su mu konstatovali ozbiljnu povredu leđa, diskus herniju i rekli da se bliži trenutak u kojem bi mu bila neophodna operacija.

„Sećam se da sam bukvalno čučeći radio, koliko su leđa krenula da me bole“, kaže B. J. za Novu ekonomiju.

Uzeo je bolovanje, koje je trajalo oko mesec dana. Kaže da su ga iz firme „na fin način“ zvali da se vrati na rad.

„Ja sam se vratio iako nisam još bio spreman da radim. Rekoh – hajde da pokušamo, ali znam da ne mogu ni da sedim ni da ležim… Neko vreme sam radio i onda se to još više pogoršalo“, kazao je B.J.

Kako kaže, zbog ovog problema morao je još dvaput da uzima bolovanje.

„Sve to vreme oni su zvali i pitali, maltene su rekli – ti ne moraš da slušaš lekare, ne moraš da se držiš ‘kao pijan plota’ šta ti on tamo priča“, kaže on.

Nakon bolovanja je stavljen na „Performance Improvement Plan“ (PIP) – plan poboljšanja rada. PIP je, kako kaže B. J., podrazumevao da mora da dolazi u kancelariju češće nego inače i više od drugih, da mora da se javlja najmanje triput na dan u određeno vreme i druge obaveze.

Kaže da je tokom PIP-a bio uskraćen za alat koji su imali drugi zaposleni, poput AI softvera koji je ubrzavao ispunjavanje nekih zadataka, dok su se iz firme „hvatali za svaku sitnicu“ i predstavljali je kao grešku.

Tokom ovog perioda, B.J. je i privatno bio na mukama, jer je njegova devojka saznala da boluje od kancera.

„Kad su mi saopštili za PIP, ja sam im rekao šta mi se dešava u tom trenutku. Rekao sam da ne vidim da ću moći da dolazim tri dana više od svih ostalih u kancelariju i da nema potrebe za time, da ću morati da budem s njom, da je čuvam, ako zatreba da je vozim u Urgentni centar, što se sve i dešavalo. Oni su rekli ne – takav je PIP, ako bude nešto takvo, pisaćeš onima iznad i videćemo šta može da se uradi“, kaže naš sagovornik. Dok je on prolazio PIP program, njegova partnerka je preminula.

B. J. kaže da su već po završetku PIP-a krenuli pritisci na njega da potpiše sporazumni raskid ugovora, uz „bednu“ otpremninu, što je on odbio.

Na kraju je dobio otkaz koji je stupio na snagu 20. avgusta. Rešenje o otkazu uručili su mu dan pre odlaska na odmor.

Kaže da je, gledajući na koji način može da se bori za svoja prava, kontaktirao grupu Anarhosindikalistička inicijativa, preko koje je izneo svoj slučaj u javnost, a dalje korake dogovara i sa advokatom.

Ubeđen je da je o njegovom otkazu bilo unapred odlučeno, a da je PIP bio samo izgovor.

Štaviše, igra na kojoj je radio u spornom periodu bila je uspešna i proglašena je IGT „igrom godine“.

„Dok sam radio prekovremeno i dok sam im bio koristan, bio sam hvaljen na sva usta od strane menadžera, tim lidova“, govori B. J.

Nova ekonomija uputila je kompaniji IGT pitanja u vezi ovog slučaja, ali odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.

Praksa koja nije nepoznata

Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad kaže da su zabeleženi slučajevi da nesavesni poslodavci koriste navodno neostvarivanje radnih zadataka kao razlog za otkaz.

„Ponekad ulažu velike napore i dosta vremena da praktično isfabrikuju taj razlog, odnosno okolnosti koje bi dovele do toga da se smatra da taj razlog postoji, iako ne postoji“, kaže Reljanović za Novu ekonomiju.

Bez ulaženja u konkretan ovaj slučaj, Reljanović kaže da se zloupotrebe javljaju s vremena na vreme. Navodi primer žene koju je poslodavac više puta pohvalio i čak nagradio, a onda naprasno optužio da ne ostvaruje predviđene radne zadatke nakon što je ona postala predsednica sindikata.

„Ta praksa postoji, i uvek treba tražiti neke indikatore u prethodnom postupanju poslodavca, odnosno prethodnom odnosu poslodavca prema zaposlenom, prilikom procene da li je neki konkretan otkaz zakonit ili nije“, kazao je Reljanović.

Optuženi za zapošljavanje “na crno” i neobezbeđivanje zaštitne opreme, a dobijaju milione od države