Za EXPO prošle godine dato skoro 800 miliona evra: Uvedeni novi troškovi bez objašnjenja

Da je specijalizovana izložba EXPO 2027 trenutno najznačajniji projekat aktuelne vlasti, još jednom se može videti iz Završnog računa republičkog budžeta za prošlu, 2025. godinu. Kako se u ovom dokumentu vidi, ne samo da je na ovaj projekat prošle godine utrošeno gotovo 800 miliona evra, već su se i menjali planirani iznosi, uveden je novi program finansiranja, a sve to je rezultiralo velikom potrošnjom.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Predlog zakona o završnom računu za 2025. godinu. U ovom dokumentu, na gotovo 800 strana, detaljno je prikazano, između ostalog, na šta su državne institucije trošile novac tokom prošle godine.

Naravno, na više mesta u završnom računu pominje se EXPO 2027, projekat za koji je već poznato da će građane Srbije mnogo koštati. Krenimo redom.

Među troškovima Generalnog sekretarijata Vlade nalazi se stavka “podrška realizaciji EXPO Beograd 2027”. Tu je, na ime usluga po ugovoru utrošeno tačno 406.504.845 dinara, odnosno oko 3,5 miliona evra. Zapravo, inicijalno je, budžetom za prošlu godinu, bila planirana potrošnja od oko 150 miliona dinara, ali je tokom godine, ona povećana na oko 407 miliona dinara.

Najviše novca za EXPO otišlo je sa računa Ministarstva finansija. Pre svega, treba napomenuti da je tokom prošle godine, uveden potpuno novi program za finansiranje ovog projekta, koji nije bio predviđen budžetom za 2025. U pitanju je projektovanje i izgradnja objekata u zonama B i E. Tako je procenjeno da će za ovu namenu u 2025. biti potrošeno tačno 22.314.606.349, odnosno oko 190 miliona evra.

Toliko je, u dinar, i potrošeno.

Sledeća stavka na računu Ministarstva finansija su zgrade i građevinski objekti, takođe za EXPO. Na njih je, tokom prošle godine, potrošeno 43.691.286.308 dinara, odnosno oko 372 miliona evra.

Ministarstvo finansija je takođe za podršku realizaciji izložbe EXPO prošle godine dodelilo i 22.087.000.000 dinara (188 miliona evra), pretežno kroz subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, što takođe nije bilo planirano inicijalnim budžetom.

I na računu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture bilo je izdvajanja za EXPO. Konkretno, tokom 2025. je za građevinske radove zarad realizacije ove izložbe izdvojeno 1.382.159.249 dinara, odnosno skoro 12 miliona evra. Inače, za ovu namenu prvobitno je budžetom bilo opredeljeno 400 miliona dinara, ali je iznos tokom godine povećan za čitavu milijardu.

Sledi Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je za subvencije preduzećima za EXPO dalo 3.155.806.539 dinara, odnosno gotovo 27 miliona evra. I ovde su planirana sredstva povećana, sa incijalno namenjenih dve milijarde dinara.

Kada se saberu ove stavke, vidi se da je za EXPO tokom 2025. godine utrošeno ukupno 93 milijarde dinara, odnosno nešto manje od 800 miliona evra. Ovo se odnosi samo na one stavke koje su eksplicitno označene kao troškovi za EXPO.

Ipak, nisu sva sredstva koja su tokom godine bila opredeljena za EXPO na kraju i potrošena. Primera radi, Ministarstvo privrede nije dalo ni dinar za podršku realizaciji ovog projekta, jer kako se navodi, “nije bilo zahteva na osnovu kojih bi se sprovele aktivnosti za realizaciju navedenog projekta”.

A tokom prošle godine održana je EXPO izložba u Osaki, u Japanu. Na ovoj izložbi učestvovala je i Srbija. Kako se može videti na računu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, za učešće na ovoj manifestaciji, ovo ministarstvo izdvojilo je prošle godine oko 516 miliona dinara, odnosno oko 4,4 miliona evra.

Netransparentno trošenje

Fiskalni savet smatra da se, kod završnog računa, sporne stavke odnose na netransparentnost u rashodima.

Kako se navodi u Analizi predloga Zakona o završnom računu, ukupni rashodi u 2025. bili su za 88 milijardi dinara manji od plana, ali se upravo tu kriju brojne i velike promene u strukturi potrošnje. Tako su smanjeni rashodi kamata, a kasnilo se i sa realizacijom programa u sistemu obrazonja usled “društveno-političkih potresa”.

“Međutim, preostala odstupanja velikim delom odražavaju promene u konkretnim politikama i projektima koje Završni račun nedovoljno objašnjava. A upravo tu, problem iz analitičkog ugla, je to što Vlada koristi tekuću aproprijaciju kao reper za obrazlaganje odstupanja, a ne budžet koji je odobrila Narodna skupština. Kako se tekuća aproprijacija menja tokom godine, uključujući preraspodele koje ne prolaze skupštinsku proceduru, ona predstavlja svojevrsnu ‘pokretnu metu’ koja prikriva stvarne razmere odstupanja od plana”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

To nije, naglašava Savet, samo formalni nedostatak, jer ostavlja nerazjašnjenim velike promene u konkretnim javnim politikama i projektima. Primera je mnogo, a jedan od njih upravo je EXPO. Konkretno, u pitanju je novi, budžetom nepredviđeni program projektovanja i izgradnje u zonama B i E, na kome je realizovano oko 22 milijarde dinara.

“Ovako velike promene zahtevaju jasno objašnjenje šta se tokom godine promenilo i zašto je bilo potrebno više sredstava nego što je Skupština odobrila”, naglašavaju iz Fiskalnog saveta.

Država ucenila umetnike: Ili radite za Expo ili nema novca iz budžeta – svi drugi javni konkursi su ukinuti