Pobeda ekstremne desnice u Nemačkoj je kazna za vodeće političke opcije

Protekli vikend je obeležila pobeda AfD (Alternativa za Nemačku) u pokrajini Saksonija-Anhalt, stranke koja je pod nadzorom službi bezbednosti u zemlji. Ideje koje promovišu su prilično ekstremne od deportacije migranta do zbližavanja sa Rusijom i izbacivanja evra. Analitičari uglavnom ovu pobedu upitnih ideja objašnjavaju neuspehom dosadašnjih glavnih političkih opcija zbog čega ih njihovo glasačko telo i kažnjava. Ali da li ova stranka može da odnese pobedu na nivou zemlje na ovom talasu, koliko je te ideje uopšte moguće sprovesti u realnosti i ima li mesta strahu za ono što mnogi vide kao „ponavljanje ružne prošlosti“?

„Scenario u kome AfD dolazi na vlast daleko je od realnosti. Izbori na nivou pokrajine Saksonije-Anhalt, jedne populaciono male i relativno deindustrijalizovane teritorije sa većinski starim stanovništvom, ne oslikavaju situaciju u celoj zemlji. Gotovo sve stranke, jasno su se izjasnile protiv koaliranja sa Alternativom za Nemačku, a i sama AfD je želela da samostalno vlada sa apsolutnom većinom u svim nemačkim predstavničkim telima. Takav scenario nije moguć, jer na saveznom nivou prema anketama imaju oko 28 odsto, a u Saksoniji-Anhalt su osvojili 44 odsto i ne mogu samostalno da formiraju vlast, a u ostalih 15 nemačkih pokrajina su između 20 odsto i 40 odsto podrške. Dakle, AfD je u ovom trenutku veoma daleko od mogućnosti da samostalno vodi državu i pokrajine. To znači da bi nužno morali da koaliraju sa nekim, što je u ovom trenutku nemoguća misija“, kaže Petar Čurčić, istraživač saradnik sa Instituta za Evropske studije.

Međutim, AfD nije uspela da osvoji apsolutnu većinu u toj pokrajini, osvojivši 39 od 83 mesta, i nada se da će uspeti da pregovara dogovor sa konzervativnnim poslanicima.

Rezultat izbora mogao bi da testira dugogodišnje odbijanje vodećih nemačkih stranaka, uključujući Mercove Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Ukoliko se ovo i obistini, bio prvi put da ekstremno desničarska stranka preuzima vlast na državnom nivou u posleratnoj Nemačkoj.

Koreni podrške AfD-u u Istočnoj Nemačkoj

Mirko Dautović, profesor međunarodnih odnosa, objašnjava da su koreni podrške Alternativi za Nemačku (AfD), duboki i prvenstveno ekonomski, te da ova stranka od samog početka ima svoje glavno i nesrazmerno veliko uporište u bivšoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj.

„Podrška je proizašla iz nadmenog stava zapadnih Nemaca nakon integracije Istočne Nemačke u Saveznu Republiku Nemačku. Nakon pada Berlinskog zida, ljudi su želeli slobodu i bolji život, ali su dobili privatizaciju koja je uništila njihovu lokalnu ekonomiju i društveni status koji su godinama gradili. Zbog toga što je sve što su stvarali bilo nipodaštavano, a zapadnjaci su dolazili da im govore kako treba da se ponašaju. Kod istočnih Nemaca se javio snažan osećaj ogorčenosti“, kaže Dautović.

Iako se njihova nekadašnja vladajuća partija transformisala u stranku Levica (Die Linke), koja i dalje beleži dobre rezultate na istoku, glasači su se sa nastankom AfD-a prvenstveno opredelili za njih. Ovaj osećaj nipodaštavanja i manje vrednosti unutar nemačke federacije opstaje u istočnim pokrajinama i danas, čak i kod mlađih generacija rođenih nakon ujedinjenja (iako je od tada prošlo već 35 godina), kaže profesor.

Da li plan AfD-a koji uključuje deportaciju migranata iz zemlje, uspostavljanje bliže saradnje sa Moskvom i odbacivanje evra može da zaživi? Postavlja se pitanje koja bi od ovih politika bila prva promenjena ukoliko AfD dođe na vlast, kao i na šta je nemački narod trenutno najprijemčiviji.

Dautović kaže da bi deportacija migranata (odnosno donošenje zakona o tome) bila tačka za koju bi narod najpre glasao. Međutim, unutar AfD-a postoje ekstremne struje koje se zalažu za mere prema svim građanima Nemačke koji nisu etnički Nemci. To direktno podseća na 1933. godinu i otvara pitanje odnosa prema ljudima mešanog porekla, navodi profesor.

„Ostavimo ideologiju po strani – mnogo je važnije pitanje demografije. Nemačkoj su potrebne migracije, jer se do 2040. godine očekuje da će između 13 i 16 miliona ljudi iz generacije bejbi bumera otići u penziju. Migrantski talas će se nastaviti jer tehnologije neće moći u kratko vreme da zamene ljude, a i za eventualne demografske mere (a u tom pogledu Alternativa za Nemačku nema razvijen program poput mađarskog Fidesa i poljske Pravo i pravda) dati rezultat tek za deceniju ili više“, rekao je Ćurčić.

A približavanje Rusiji i uspostavljanje saradnje i dobrih, starih odnosa? Kako kaže Ćurčić očigledno je da su politički odnosi na istorijskom minimumu od kraja Hladnog rata, a nedavne tenzije zbog sabotaže aerodroma u Lajpcigu, odnosno zatvaranje kulturnih predstavništava obe zemlje samo su dokaz ovog smera.

„Rat u Ukrajini se nastavio, iako je idol članova Alternative za Nemačku Donald Tramp, obećao da će rat završtiti za 24 časa, a od tog obećanja je prošlo više od 14 200 sati od kad je Tramp u drugom mandatu! Administracija predsednika Trampa, koja je vrlo svesrdno branila Alternativu za Nemačku o čemu svedoči i govor potpredsednika JD Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2025. godine, je nastavila sukob, a budući da je Nemačka članica NATO realno je očekivati da će se podrška Ukrajini i sankcije Rusiji nastaviti. Kraj rata moguće je očekivati tek u postputinovskoj eri i to kad se u Rusiji steknu uslovi da se ozbiljnije pristupi miru kao rešenju“, rekao je istraživač Insituta.

Evro i naredni izbori

Izlazak iz zajedničke valute bio bi dugotrajan i mukotrpan posao, čak i za jednu organizovanu administraciju kao što je Nemačka.

„Nemačka je svoje finansije utkala u evropski sistem, ona je glavni deoničar evropske centralne banke, garant snage evra (koji je druga po snazi međunarodna rezervna valuta, iza dolara, ali daleko ispred juana, na primer), evrozona kada se gleda zbirno je ubedljivo najjači trgovinski partner Nemačke i svi bilansi knjiže se u evrima. Zamislite scenu u kojoj Nemačka izlazi iz evrozone, restauriše marku, a ostale zemlje odluče da ostanu u evrozoni? Dakle, to je sanjarenje“, kaže Ćurčić.

Izbori za savezni nemački parlament su relativno daleko, 2029. godine. Fokus je na predstojećim pokrajinskim izborima u Saksoniji i drugim manjim pokrajinama, kao i gradu-državi Berlinu.

„Predviđa se da će AfD ostvariti dobre rezultate, ali da u nekim oblastima (kao što je Berlin) nemaju šanse za ubedljivu pobedu i da će ostati ispod SPD-a (za koji se u nekim scenarijima predviđa oko 15 odsto) ili CDU-a (koji beleži oko 20 odsto). U nekim pokrajinama se očekuje da stranka Levica (Die Linke) osvoji najviše mesta. Veliko je pitanje da li će AfD uopšte moći da formira pokrajinsku vladu jer su im za to potrebni koalicioni partneri. Loš izborni rezultat u Berlinu za vladajuće stranke mogao bi da otvori pitanje pozicije kancelara i promena na saveznom nivou“, objašnjava Dautović.

Istraživač sa Insituta kaže da AfD jeste ostvarila dobar rezultat, ali da je to neka vrsta Pirove pobede – uloženo je mnogo, članovi stranke su pod merama Službe za zaštitu ustavnog poretka, a konačni cilj – dolazak na vlast je još daleko. Ubedljiva većina građana Nemačke i dalje glasa za druge stranke, kaže naš sagovornik. Ćuričić zato i kaže da građani glasaju za AfD jer je u pitanju protest protiv vladajućih stranaka, posebno CDU u političkom i ekonomskom smislu. S obzirom da se promene koje glasači očekuju ne mogu sprovesti brzo, Nemci su postali nestrpljivi i koriste svoje demokratsko pravo da glasaju na izborima i donose odluke.

Nemačka industrija gubi oko 15.000 radnih mesta mesečno