Brent nafta prešla granicu od 100 dolara po drugi put ove godine usled rata na Bliskom istoku

Fjučersi referentne sirove nafte Brent prešli su u sredu granicu od 100 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo u poslednjih više od šest nedelja, prenosi Rojters. Ovo predstavlja prvi prelazak tog simboličnog praga od 24. jula, podstaknut intenziviranjem oružanih sukoba na Bliskom istoku i sve većom zabrinutošću za stabilnost isporuka nafte iz ovog regiona.

Do 10 časova, cene fjučersa nafte Brent porasle su za 2,01 dolar, odnosno 2,05 odsto, na 99,93 dolara po barelu, nakon što su ranije tokom dana zabeležile maksimum od 100,19 dolara. Istovremeno, američka nafta WTI (West Texas Intermediate) zabeležila je rast od 1,49 dolara ili 1,60 odsto, dostigavši cenu od 94,52 dolara po barelu. Od početka prošlog meseca cene Brenta porasle su za četvrtinu, dok nade u trajno rešenje šestomesečnog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ubrzano blede.

Napadi eskaliraju

Od izbijanja rata sa Iranom 28. februara, cena nafte Brent zabeležila je najvišu vrednost 30. aprila, kada je dostigla 126,41 dolar po barelu. Najnovija eskalacija obuhvata napade Huta, koje podržava Iran, na saudijska energetska postrojenja, pri čemu su zapaljene naftne instalacije, što preti dodatnim širenjem konflikta.

Pored toga, ovi napadi direktno ugrožavaju transport sirove nafte preko Crvenog mora, koje služi kao ključna alternativa vitalnom Hormuškom tesnacu. Protoci nafte kroz Hormuz pretrpeli su teška ograničenja od početka rata 28. februara.

Procene: Strukturni poremećaj, a ne prolazni skok

„Učesnici na tržištu očigledno uračunavaju dugotrajniji sukob na Bliskom istoku, kao i rizik da nedavni vojni udari poremete isporuke nafte iz tog regiona“, izjavio je Hamad Husein, viši ekonomista za klimu i robu u kompaniji Capital Economics. Husein naglašava da glavna opasnost leži u mogućnosti da nedavni napadi na tankere smanje obim pretovara sa broda na brod u Omanskom zalivu, koji su do sada imali presudnu ulogu u snabdevanju svetskog tržišta i obuzdavanju cena.

Zbog nepovoljnog razvoja situacije, niz vodećih investicionih banaka, među kojima su Goldman Sachs, Bank of America i HSBC, podigao je svoje prognoze cena sirove nafte.

Podaci pokazuju i velike oscilacije u protoku kroz Hormuški tesnac. Prema rečima glavnog ekonomiste kompanije Rystad Energy, Klaudija Galimbertija, u nedelji pre nastavka borbi 30. avgusta kroz tesnac je proticalo između 8 i 9 miliona barela dnevno (što je bilo dvostruko više u odnosu na nedelju pre toga), ali je taj obim nedavno pao na manje od 2 miliona barela dnevno.

„Tržište pokušava da posmatra ovaj rast cena energije kao jednokratni događaj, ali to nije slučaj. Reč je o strukturnim promenama koje neće nestati i koje predstavljaju deo bezbednosne premije koja će nastaviti da raste“, upozorio je Džefri Kari, kopredsednik kompanije Abaxx Markets.

Dok pojedini proizvođači nafte izvan organizacije OPEC, poput Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Gvajane, nastoje da ublaže pritisak povećanjem sopstvene proizvodnje, to nije dovoljno da nadomesti ukupni manjak. Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je prošlog meseca da se ove godine očekuje pad ukupne globalne ponude nafte za 4,3 miliona barela dnevno, odnosno za oko 4 odsto.

Kazahstan, odakle Srbija uvozi naftu, prepolovio proizvodnju