Uskoro skaču rate za kredite u Srbiji: ECB povećala kamatu, do kraja godine sledi još jedno uvećanje

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da podigne referentnu kamatnu stopu na 2,50 odsto, što je drugi put ove godine uvećanje od 0,25 baznih poena, a tržište i analitičari očekuju još jedno do kraja ove godine. Odluka utiče na visinu rate za stambene kredite u Srbiji koje će ići na gore. 

Sukob na Bliskom istoku nastavlja da stvara inflatorne pritiske, a očekuje se da će inflacija ostati znatno iznad cilja tokom dužeg perioda. Izgledi ostaju veoma neizvesni, sa rizicima ka rasta inflacije i ka padu ekonomskog rasta“, rekla je guvernerka Kristin Lagard, iako je podigla na više očekivanja za rast BDP-a sa 0,8 na 0,9 odsto za ovu godinu. Prema njenim rečima ekonomija je pokazala otpornost.

Uticaj ECB i krediti u evrima

Kako objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker u Momentum sjekuritis, odluke Evropske centralne banke na građane utiču u većoj meri nego odluke domaće centralne banke. Razlog za to leži u činjenici da građani kredite većinom uzimaju indeksirane u evrima, i to pretežno sa varijabilnim (promenljivim) kamatnim stopama.

„ECB je u tekućoj godini podigla kamatu dva puta za po 20–25 baznih poena (ukupno oko pola procentnog poena). Šestomesečni euribor je porastao sa oko 2,1 odsto u februaru na trenutnih 2,8 odsto (odnosno 2,88 odsto), što predstavlja skok od 70 baznih poena nakon najnovijeg povećanja. Tržište procenjuje da postoji velika verovatnoća da će ECB do kraja godine još jednom podići kamatne stope za uobičajenih 25 baznih poena“, kaže Gujaničić.

Depozitna stopa ECB-a, koja je godinu dana mirovala na dva odsto, podignuta je prvo na 2,25 odsto, a na najnovijem zasedanju povećana je na 2,5 odsto.
Prema njegovim rečima banke uobičajeno dva puta godišnje (na svakih šest meseci, pojedine na tri meseca) usklađuju euribor sa ugovorima o kreditima.
Korisnici kredita sa varijabilnom stopom (koja se sastoji od bankarske marže plus euribora od 2,88 odsto) već su videli ili će tek videti rast svojih mesečnih rata.

Kako ovaj broker napominje, poskupljenje kredita je evidentno, ali nivoi kamata još uvek nisu dostigli vrednosti iz 2022. godine i da smo od njih daleko.
Očekivanja da će sukob na Bliskom istoku trajati kratko i da će ga američka administracija delimično rešiti (između ostalog i zbog međuizbora u novembru) nisu se ostvarila. Cena sirove nafte je ponovo prešla granicu od 100 dolara po barelu.

Kako Gujaničić objašnjava, okolnosti su dodatno otežane jer su potrošene strateške rezerve država i kompanija, što generiše i održava inflatorne pritiske.

Rast rate od oko 50 evra

U Srbiji postoji skoro 10 milijardi evra (između 9 i 10 milijardi) evro-indeksiranih kredita, od čega najveći deo čine stambeni krediti, navodi Vladimir Vasić, bankar i konsultant.

Da bi Srbija povratila monetarni suverenitet u domenu kreditiranja, potrebno je da dinar postane dugoročni izvor finansiranja, što zahteva vreme i uspostavljanje stabilnosti kako bi bilo dovoljno dinarskih sredstava za plasmane, objašnjava konsultant.

Trenutno je udeo dinarskih stambenih kredita zanemarljiv i iznosi svega jedan odsto do dva odsto. Referentna kamatna stopa NBS stoji nepromenjena dve pune godine na 5,75 odsto, poslednji put je promenjena 12. septembra 2024. godine što ukazuje na to da se građanima više isplati da uzmu kredite u evrima jer su jeftiniji. Podizanje referentne kamatne stope ECB-a za 0,25 odsto (25 baznih poena) predstavlja postepeni korak i signal tržištu da novac poskupljuje. Iako su bankari tu cenu novca većim delom ukalkulisali, trend poskupljenja pogađa sve evro-indeksirane kredite“, kaže Vasić i dodaje da za tipičan stambeni kredit od 100.000 evra, ovo povećanje kamatne stope može doneti rast mesečne rate za oko 50 evra.

Prema njegovim rečima, Srbija može da se susretne sa drugom vrstom problema, iako su za sada svi pokazatelji uglavnom dobri, ali je zbog dodatnih razloga NBS na oprezu.

Nemačka je kao najveća privreda Evropske unije prošle godine zabeležila skroman rast od svega 0,2 odsto prošle godine, a u uslovima skupog novca ti problemi postaju još izraženiji. Nemačka i Italija su dominantni spoljnotgovinski partneri Srbije. Ukoliko njihove privrede uspore, javlja se problem kome će domaća privreda plasirati svoju robu i usluge, kaže Vasić.

ECB povećala kamatne stope kako bi ublažila inflaciju