Krstić: Dolazak MMF-a je znak poverenja prema Srbiji

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da je dolazak misije MMF-a u Srbiju tokom predizborne kampanje – presedan.

Krstić je ocenio da to predstavlja znak poverenja da će država nastaviti da sprovodi reforme.

„MMF inače ne dolazi kad god su izborne kampanje ili u predizborno vreme, i to je veliki znak poverenja nama, kao državi, da ćemo sprovesti ono što smo započeli. Ja verujem da će ti pregovori biti teški, ali mi imamo cilj i istrajaćemo na njemu – da napravimo aranžman sa MMF-om“, rekao je on.

Ministar Krstić je istakao da dolazak MMF-a „uliva ogromno poverenje investitorima“ i da je znak toga da je zemlja na reformskom putu i da od njega neće bitno odstupati. 

„Priroda stvari je da vlada u tehničkom mandatu ne može da potpiše ugovor sa MMF-om, te bi samo potpisivanje usledilo posle izbora, ali mi očekujemo da ćemo veliki deo pregovora obaviti u ove dve i po nedelje dok su oni tu“, naveo je Krstić podsetivši da će misija MMF-a biti u Srbiji od 26. februara do 13. marta.

„Mi imamo na ključnim pozicijama ljude sa nestranačkim agendama i ova vlada je od oktobra do danas preduzela odgovorne korake koji ne idu u korist nijednoj političkoj stranci, a naročito onima na vlasti“, istakao je on odgovarajući na pitanje zašto MMF ima poverenja u Srbiju da će sprovoditi reforme. 

Povodom odlaganja odluke o zajmu Svetske banke, Krstić je naveo da taj kredit nije ukinut i da se radi o 250 do 500 miliona dolara, „zavisno od toga kako budemo pregovarali, i vezani su za preduzeća u restrukturiranju i završetak tog procesa“. 

On je naveo da će, posle početka pregovora Srbije sa MMF-om, i taj kredit biti povezan, jer su Svetska banka i MMF deo iste grupacije 

„Ta sredstva jesu u našem budžetu i mi računamo na taj novac, ali ne nužno u februaru, već u toku godine“, rekao je Krstić ističući da bi taj zajam mogao da pristigne u trećem ili četvrtom kvartalu. 

„Bitno je da taj novac dođe jer će to, sa jedne strane, pokazati da napredujemo u reformama vezanim za preduzeća u restrukturiranju, a, sa druge strane, je pod jako povoljnim uslovima“, istakao je on.

Krstić je izjavio da je u 2013. godini deficit budžeta na konsolidovanom nivou bio 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), umesto planiranih 5,3 odsto, što znači da je napravljena ušteda od oko 20 milijardi dinara. 

Krstić je ocenio da je to dobar znak, kao i činjenica da su dvogodišnje državne dinarske obveznice prodate po kamatnoj stopi nižoj od ponuđenog kupona. 

Prema njegovim rečima, to je znak da „investitori smatraju da ćemo se unormaliti kao država što se tiče javnih finansija“. 

Krstić je podsetio da je na republičkom nivou u 2013. godini ostvaren planirani budžetski deficit i pored precenjenih prihoda u rebalansu budžeta, zahvaljujući merama štednje.

Krstić je rekao da je u poslednja dva meseca prošle godine u javnom sektoru na neodređeno zaposleno oko 3.000 ljudi. On je podsetio da je krajem novembra saopštio da je na kraju oktobra u javnom sektoru zaposleno 740.000 ljudi, a da je prošle nedelje izneo podatak da je taj broj oko 780.000. 

„Tu se ne govori o zapošljavanju 40.000 ljudi, nego o njihovom otkrivanju, i biće ih još“, rekao je Krstić i dodao da će taj broj premaštiti 800.000. 

„Sve spekulacije da je zaposleno 40.000 ljudi, sve računice koje sa tim imaju veze i bilo kakve druge spekulacije oko toga koliko je ljudi zaposleno, od kog perioda do kog perioda nisu ništa drugo nego spekulacije, a za neke mislim da su čak i spinovi“, rekao je Krstić novinarima. 

Prema njegovim rečima, radna mesta na kojima je zaposleno tih 3.000 ljudi „nisu nužno nova, već su postojala po sistematizaciji, pa su popunjena“, rekao je Krstić. 

On je dodao da to nije više od uobičajenog i da taj priliv postoji i prethodnih godina, zbog čega je uvedeno ograničavanje zapošljavanja u javnom sektoru. 

On je rekao da u Srbiji ima oko 10.000 institucija, a u više od 1.000 njih je bilo zapošljavanja pomalo. 

„Mi taj priliv imamo i prethodnih godina i to je razlog zbog koga smo uveli ograničavanje zapošljavanja u javnom sektoru i konstituisali komisiju koja će se time baviti“, objasnio je Krstić. 

Kako je dodao, prethodnih godina se niko nije usudio da izađe u javnost sa podacima koliko ljudi radi u javnom sektoru. 

Krstić je rekao da će komisija, koja je formirana, raditi tako da se zameni jedan u pet, od onih koji odu iz javnog sektora u penziju ili po nekom drugom osnovu. 

„To znači da ćemo odobravati oko 300 radnih mesta mesečno“, rekao je Krstić.