Svinjarstvo u Srbiji pred izazovima zbog EU integracija

Uzgoju svinja u Srbiji predstoje sve veći izazovi zbog otvaranja tržišta i konkurencije evropskih proizvođača.

Kako su Tanjugu rekli stručnjaci za poljoprivredu i ekonomisti, naročito veliki problem je nemogućnost izvoza mesa u EU zbog vakcinacije protiv svinjske kuge.

Odogovor na pitanje – da li se svinjama u Srbiji „crno piše“ – zavisiće od sposobnosti srpskih proizvođača da se prilagode i izbore sa oštrom konkurencijom, ali i spremnosti države da poveća izdvanja za agrar. 

U Srbiji je obavezna vakcinacija protiv svinjske kuge, dok EU ne dozvoljava njenu upotrebu. 

Sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović smatra da svinjarstvo u našoj zemlji neće biti ugroženo evropskim integracija Srbije, jer mi već sada poslujemo na osnovu Sporazuma o stabilizaicji i pridruživanju. 

„Ono što je neminovno i što ćemo morati u vrlo kratkom roku da uradimo jeste prestanak vakcinacije protiv svinjske kuge, koji nam je veliki teret i za izvoz svinjskog mesa u Rusiju koja je naš veliki potrencijalni partner, jer nam ne dozvoljavaju provoz mesa preko teritorije EU“, naglasio je Budimović.

On je kazao da bi domaće ratarske kulture trebalo više koristiti kao hranu za životinje, zatim da bi trebalo poboljšati genetiku svinja i ukrupnjavati farme i prozvođače, najbolje kroz udruživanje u zadruge, kao što je nekada bilo, jer bi tako bila zagarantovana cena i plasman. 

„Ono što treba preporučiti u uzgoju svinja je i viša faza prerade proizvoda i proizvodnja za geografskim poreklom, kao što je Užička pršuta, Svinjski kulen…“, naveo je Budimović. 

Srpski proizvođači, kako je rekao, ne treba da idu na količinu, jer tu ne možemo se izborimo sa pojedinim evropskim zemljama koje su dosta odmakle po broju svinja i prasadi, ali možemo da im pariramo kroz više faze prerade i tradicionale proizvde. 

Predsednik Zadružnog saveza Beograda u Privrednoj komori Beograda Velimir Radojević kaže da će srpski izvoz biti blokiran sve dok se ne iskoreni svinjska kuga u Srbiji. 

Radojević je rekao da će u narednom periodu u Srbiju biti povećan uvoz mesa u našu zemlju i da će doći jaki evropski proizvođači sa nižim cenama, boljim kvalitetom, ali i većim subvencijama svojih država, što ih sve čini konkurentnijim. 

„Mora da se standardizuje proizvodnja u Srbiji, smanje troškovi i povećaju podsticaji“, dodao je on. 

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da će „nadrljati svinje u Srbiji i da će biti najveće žrtve evrointegracija“. 

Zdravković kaže da će u procesu liberalizacije i pridruživanja EU svinje u Srbiji biti sve manje poželjne životinje i skupe za čuvanje. 

On šaljivo dodaje da će svinja biti „zaostatak iz mračnih vremena izolacije i nezavisnosti, i poželjna samo kao kućni ljubimac u dvorovima tranzicionih dobitnika i stranaca na privremenom radu“. 

Zdravković je rekao da Srbija ima višak obradive zemlje i manjak subvencija, dok na primer Nemačka ima višak subvencija i tehnologija, a manjak zemlje. 

„Onda se fer trgovina formira na horizontali: kukuruz iz Srbije hrani nemačke svinje, a onda se one tamo prerade i u Srbiju plasiraju kao jeftiniji proizvod. Mi njima kukuruz, oni nama svinjetinu“, naveo je Zdravković. 

Srbija ima samo 485.000 priplodnih krmača, a procenjuje se da se oko 13 odsto od ukupnog broja svinja nalazi u vlasništvu robnih proizvođača, dok je ostatak u vlasništvu malih farmi i individualnih proizvođača, koji proizvode za svoje potrebe, ali i delom za tržište. 

Uvoz živih svinja u Srbiju vredeo je 2,7 miliona evra u 2011. godini i povećan je na 9,4 miliona u 2012, a u 2013. je premašio 15 miliona evra. 

Uvoz mesa (ne računajući prerađevine) vredeo je u 2013. oko 22 miliona evra. 

Žive svinje se najviše uvoze iz Mađarske i iz Hrvatske, a svinjsko meso iz Španije, Nemačke, Mađarske, Rumunije, Holandije i Danske. 

Prosečna uvozna cena svinjskog mesa po kilogramu kreće se od 2,2 do 2,8 evra i na osnovu ove cene dolazi se do saznanja da je domaće uzgajanje svinja neisplativo, smatra Zdravković.