Trgovinski rat između Amerike i Kine imaće uticaja i na Srbiju

Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović kaže za RTS da trgovinski sukob već pogađa Kinu, koja povećava uvoz iz SAD. Sukob može da smanji tražnju za proizvodima iz Evrope i Srbije, ali i da utiče da neki investitori iz Istočne Azije premeste proizvodnju u našu zemlju, smatra Mitrovićeva.

Dragana Mitrović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da Kina, koja se mnogo oslanja na svoj izvoz, želi da naglasi da je važno da se sporovi reše pre nego što preterano eskaliraju.

Trgovinski rat, koji je eskalirao stupanjem na snagu novih američkih carina vrednih milijarde dolara, već pogađa Kinu, koja u pregovorima na nižim, operativnim nivoima izlazi u susret zahtevima SAD, ali u javnim nastupima zvaničnika mora da sačuva obraz, napominje ona.

Mitrovićeva navodi da Kina već povećava uvoz iz SAD.

Ističe da su SAD iskusne u ovakvom ponašanju, ali i da je Kina iskusna u sprovođenju kontramera.

„SAD i Kina su dve zemlje koje su jedna drugoj najvažniji trgovinski partneri“, ukazuje Mitrovićeva.

Predsednik Tramp sada nastupa sa programom koji je najavio u kampanji, a to je da trgovinski odnosi u svetu nisu uravnoteženi i da u njima SAD gube, jer smatra da partneri zlupotrebljavanju niske američke carine i uređeno tržište, objašnjava Mitrovićeva.

Pozitivni i negativni uticaji na Evropu i Srbiju

Kada je Evropa u pitanju, ističe da je naročito pogođena nemačka autoindustrija.

U ove nemačke proizvode, kako objašnjava, ugrađuje se mnogo delova koji se proizvode u zemljama Višegradske grupe, ali i Srbiji, pa bi povećanje carina moglo da smanji tražnju i proizvodnju, što znači uticaj na radna mesta.

Sa druge strane, dodaje Mitrovićeva, trgovinski sukob može da utiče i na investitore iz Istočne Azije da izmeste proizvodnju, jer će se Srbija kao mala zemlja nekako provući dok se veliki sukobljavaju.

Kaže da Brisel ne želi da se geopolitički svrsta uz Peking, jer i EU ima niz primedbi na trgovinsku politiku Kine.

Komentarišući samit Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Sofiji, Mitrovićeva primećuje da zemlje Jugoistočne Evrope nastavljaju da primaju kineske kredite za infrastrukturu i energetske objekte, a da ostaje nada da počne ulaganje u otvaranje novih radnih mesta.

Višegradska četvorka i baltičke zemlje su veoma kritične, jer se nivo političkih odnosa se nije pretočio u investicije i rast ekonomskoh odnosa u celini, zaključuje Mitrovićeva.