Žita Srbije: Žetva žitarica još traje, prinosi blizu rekordnih

Zbog kiše koja je padala danima još nije završena žetva žitarica koja je počela pre meseca dana.

Do sada je požnjeveno tek oko 80 odsto površina, rečeno je u udruženju Žita Srbije.

„Zbog obilne kiše i prekidanja žetve više puta, znatno je smanjen kvalitet naših žitarica“, rekao je Tanjugu direktor Žita Srbije Vukosav Saković. 

On navodi, da je na sreću 40 odsto žetve završeno pre padavina i da se može govoriti o tome da će bar 40 odsto pšenice biti dobrog kvaliteta, s kao i da će procenat stočne pšenice biti znatno povećan. 

„Žetva je počela veoma rano, 9. juna, kombajni su već bili na njivama i danas mesec dana kasnije mi smo stigli svega do 80 odsto požnjevenih površsina. Žetvu smo počeli sa odličnim rezultatima i kada su prinosi u pitanju, a posebno kada je reč o kvalitetu“, rekao je direktor Žita Srbije Vukosav Saković. 

Kako kaže, „kiša je uticala na hektolitar koji je u padu i ispod dugogodišnjeg proseka za našu zemlju“. 

„Sledeći problem se odnosi na proklijala zrna. Tamo gde je pšenica polegla zbog oluje i nevremena, grada i slično, žito je uglavnom proklijalo, a posebno u oblastima gde su padavine bile izuzetno velike. Poznato je da proklijala zrna ne mogu da se koriste u ljudskoj ishrani, kao i da se ta pšenica može koristiti samo za proizvodnju stočne hrane“, objašnjava Saković. 

Kada je reč o prinosima, ističe da je tu situacija mnoga bolja i da su oni ove godine blizu rekordnih. 

Prema njegovim rečima, u Vojvodini se očekuje prosečan prinos od oko šest tona po hektaru, pošto su se do sada kretali od pet do 8,4 tone, a u centralnoj Srbiji između četiri i šest tona. 

„Očekuje se ukupan prosek za Srbiju oko pet tona po hektaru i to bi nam dalo oko 3,3 miliona tona pšenice. Srbiji je od toga potrebno 1,5 miliona tona, a sve ostalo je namenjeno izvozu. Samo treba sa ovakvim kvalitetom i veoma velikom ponudom u svetu pronaći kupce“, naveo je Saković. 

Kada je reč o prolećnim usevima, kaže da je vegetacija nešto brža nego uobičajeno za naše podneblje i da oni za sada izgledaju odlično, kako suncokret, tako i soja i kukuruz. 

„Ukoliko vremenske prilike budu nešto bolje, odnosno ako padavine ne budu svakodnevne, možemo očekivati rekordan rod tih useva, ali ne samo rekordan već i rod koji bi došao za 10 do 15 dana ranije nego što je to uobičajeno“. 

Istakao je da je poznato da je Srbja jedan od većih izvoznika kukuruza u svetu i da je s veoma važno da rod kukuruza bude dobar, a posebno zato što su setvene površine pod kukruzom smanjene u korist, pre svega, pšenice i uljane repice, a delimično i suncokreta. 

Tako bismo bismo sačuvali tržišta koja smo godinama osvajali, dodao je Saković.