Ko će kupiti hrvatsku naftnu industriju?

Postoje velike prepreke da Hrvati naftnu industriju prodaju ruskoj državnoj kompaniji Rosnjeft. Problem je, između ostalog, i previsoka cena zastarele hrvatske naftne industrije.

Bombastični naslovi u hrvatskim medijima posle nedavnog boravka mađarskog predsednika u Moskvi i susreta sa ruskim predsednikom da „Putin kupuje INA“, tj. 49 odsto akcija koliko mađarski MOL ima u hrvatskoj naftnoj kompaniji, nametnulo se više pitanja.

Prvo ako Rosnjeft čak i kupi INA, što sada maštaju u Zagrebu, hoće li se nešto promeniti u odnosu snaga među naftašima u regionu gde su već prisutni Gasprom zatim Zarubežnjeft i Lukoil… I drugo, kakva će biti reakcija Vašingtona ako se rukovodstvo Hrvatske približi dogovoru sa Rusima.

Odgovor na prvo pitanje je već sada jasan – sve ruske naftne kompanije imaju ambiciozne planove na Balkanu i nameravaju da proizvode najkvalitetnije derivate koji zadovoljavaju najstrože evropske kriterijume. 

Na drugo pitanje se odgovor ne zna. Do sada su Amerikanci više puta zaustavili realizaciju projekata mada je Rusima u Moskvi tu saradnju nudio pokojni Franjo Tuđman, a zatim i Stipe Mesić. Otac „hrvatske nacije“ Tuđman se dogovarao sa Jeljcinom oko naftovoda, ali su gazde u Vašingtonu sve to stopirale a buka koju su dizali ekolozi je bila samo „opereta“. 

I Mesić je mnogo obećavao u Moskvi, ali ništa nije realizovano. Prisetimo se da je INA imala ambiciozne planove u Siriji, ali je Hrvatska prva povukla svog ambasadora jer im je to sugerisala Amerika. Sve poslovne veze naprasno su bile prekinute sa Gadafijom, a bivši predsednik Mesić, koji se zalagao za saradnju sa Libijom, medijski je linčovan. 

Znajući sve to, u Moskvi se ne žure da na sva zvona objave kako je Rosnjeft na putu da se dogovori sa Zagrebom. I nedavni dolazak ruskog potpredsednika vlade Arkadija Dvorkoviča u Zagreb hrvatski mediji su shvatili kao da je sve gotovo oko kupoprodaje. Međutim, Dvorkovič nije hteo da ulazi u detalje jer ozbiljni pregovori tek treba da počnu. 

Još u septembru su agencije javile da je hrvatska vlada spremna da smanji svoj deo u INA na 25 odsto akcija, a da 19,8 posto proda Rusima. Predsednik Rosnjefta Igor Sečin se tada sreo sa ministrom privrede Hrvatske Ivanom Vrdoljakom, i od tada u Hrvatskoj češće pišu o prodaji kompanije INA Rusiji… 

Mediji u Moskvi tvrde da se razmatra mogućnost da 49,1 odsto INA od mađarskog MOL-a kupi Rosnjeft. Pre toga su ruski listovi pisali da to želi Gaspromnjeft.

Ruski eksperti smatraju da će se pregovori otegnuti jer je INA nerealno skupa, a rafinerije u Bakru kraj Rijeke i Sisku su podosta stare. Logično je što u Moskvi niko od predstavnika naftnih kompanije ne želi da komentariše pisanje hrvatskih medija. Jedino neki bankarski stručnjaci tvrde da je MOL svoj deo akcija platio 1,8 milijardi dolara, a sada bi Mađari mogli da traže između 3,7 do 6,5 milijardi dolara. Ali u Moskvi su svesni da je INA kompanija u koju bi trebalo uložiti mnogo novca, jer su njene dve rafinerije stare. Vrednost kompanije podiže to što naftu crpi u Egiptu i Angoli.

Svoj paket u INA mađarski MOL prodaje već nekoliko meseci. Hrvatski listovi su do sada pisali da je, osim ruskih kompanija Rosnjefta i Gaspromnjefta, zainteresovana i kompanija Saudi Aramco. I hrvatska vlada je spremna da proda deo od svojih 44,84 odsto akcija. Dakle, novi vlasnik bi mogao imati kontrolni paket akcija. Prema pisanju zagrebačkih listova, ruska državna kompanija Rosnjeft bi trebalo da postane vlasnik 75 odsto akcija kompanije INA. 

Nije sporno da je kompaniji INA potreban moćan investitor koji bi hteo da modernizuje riječku rafineriju, jer ona sada prerađuje oko dva i po miliona tona nafte godišnje. Što se tiče rafinerije u Sisku, ona bi bila zatvorena, a tamo bi se napravilo ogromno skladište nafte i derivata. 

Ruski predsednik Vladimir Putin već je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu šapnuo da ima interesa da Rosnjeft preuzme 49,08 odsto deonica hrvatske naftne kompanije, kojoj već duže vreme ne cvetaju ruže. Mađari, pritisnuti optužbama da su pravo na upravljanje kompanijom dobili nakon mita do deset miliona evra bivšem premijeru Ivi Sanaderu, već su duže vreme spremni na povlačenje, a sada se čini da je postupak pri kraju. 

Dolazak još jedne velike kompanije na Balkan bi teoretski mogao da poveća konkurenciju. Zasada je jedno sigurno – ako Rosnjeft kupi kompaniju INA, ponovo će u Srbiji oživeti razgovori i polemike na temu jesu li Boris Tadić i Vojislav Koštunica jeftino prodali NIS Rusima.