Uskoro bi pomeranje sata na proleće i u jesen moglo biti prošlost u EU

Uskoro bi pomeranje sata na proleće i u jesen moglo biti prošlost u EU.

Komisija EU predložila je da se prekine sa praksom pomeranja časovnika u proleće i jesen, nakon istraživanja koja pokazuju da je većina Evropljana protiv toga.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je rekao da milioni veruju da letnje računanje vremena treba da traje tokom cele godine i to će se dogoditi.

Predlog Komisije trebalo bi da podrži 28 nacionalnih vlada i poslanika kako bi postao zakon postao obavezujući.

Zemlje EU zimi i leti pomeraju satove kako bi što više iskoristile dnevno svetlo.

U rezoluciji Evropskog parlamenta se navodi da je važno održati unificiran vremenski režim u EU.

Zašto mnogi ne vole evropsko letnje računanje?

Neke studije koje je Komisija navela u obrazloženju ukazuju na to da pomeranje sata negativno utiče na zdravlje ljudi.

„Rezultati pokazuju da bi uticaj na ljudski bioritam mogao biti daleko veći nego što se ranije mislilo“, tvrde u Komisiji.

Finska je pozvala na ukidanje ove prakse nakon što je peticiju u toj zemlji potpisalo više od 70.000 ljudi.

Pomeranje časovnika uvedeno je 1980. jer se verovalo da će ova mera dovesti do uštede struje i smanjenja saobraćajnih nesreća.

Međutim, Evropska komisija tvrdi da podaci o uštedi i smanjenju nesreća „nisu uverljivi“.

Koje su trenutne vremenske zone EU?

Postoje tri standardne vremenske zone:

– Tri države imaju griničko srednje vreme (GMT) (Velika Britanija, Irska i Portugal)
– 17 imaju srednjeevropsko vreme, što je GMT + 1
– Osam ima istočnoevropsko vreme, što je GMT + 2

Trenutne sezonske promene sata su kontroverzne jer postoji velika razlika u dnevnom svetlu skandinavske i južne Evrope.

Nordijske zemlje imaju duge, mračne noći zimi i kratke noći leti.

Postoje i anomalije. Na primer, komšije Portugal i Španija su u različitim vremenskim zonama, kao i Švedska i Finska.