Može li Srbija da uspe u zdravstvenom turizmu?

Srbija bi lako mogla da se pozicionira kao tražena zemlja u sektoru zdravstvenog turizma u Evropi i izgradi nacionalni brend.

Mnogobrojne banje, očuvana priroda, dobri lekari i povoljne cene i više su nego dobra startna pozicija za spoj lečenja i turizma.

Sa druge strane, priča o tome šta nas, zašto i koliko koči, stara je skoro koliko i neka od ovih lečilišta. Nedostatak para, nedostatak zakona, nedostatak dobrih radnika… Nedostatak ambicije i državnog angažovanja. Sve po malo.

Svetsko tržište zdravstvenog turizma meri se u desetinama milijardi evra. Nije tajna da u ovoj oblasti leži novac i da je u pitanju jedna od grana privrede koja uprkos krizi i dalje – raste. Gde smo tu mi i gde treba da odlomimo svoje parče kolača, pitanje je za Mineta Musića iz kuće „Balkan Medical Travel“, koja je organizovala „Health Forum“ u Beogradu. I on ponovo podseća na ono što svi dobro znaju – na naše banje. 

„Ključni potencijali Srbije su dentalni turizam i rehabilitacioni centri“, kaže Musić i dodaje da svaka zemlja mora da izgradi nacionalni brend zdravstvenog turizma. 

Banjski turizam jedan je od 9 prioritetnih turističkih proizvoda, za čiji se razvoj Srbija opredelila usvajanjem Strategije za razvoj turizma za period od 2005. do 2015. godine. Za banjska mesta protekla godina bila je dobra, pa je tako povećan i broj noćenja i broj turista. Prema nedavno objavljenim podacima Ministarstva privrede, Srbija danas ima ukupno 116.182 ležajeva, a samo u banjama je 64.025 ležajeva, što čini 55% od ukupnog broja smeštajnih kapacitata. 

“ Srbija je, kao i Bosna i Hercegovina, za razvoj zdravstvenog turizma proteklih decenija uradila malo, ali je u poslednje dve godine učinjeno nekoliko značajnih koraka. Jedan od njih je i stvaranje klastera i udruživanje svih onih koji mogu da pruže kvalitetnu uslugu“, kaže Musić.

Pa ipak, put pred nama je dug. 

„Mnogo je koraka koji predstoje, a prvi i osnovni je saradnja državnog i privatnog sektora. Treba da se poradi na zakonskim rešenjima i stvore predispozicije za razvoj“, podseća direktor „Balkan Medical Travel“-a. 

Osim ovoga, Musić smatra da veliku ulogu imaju osiguravajuće kuće. 

Dodatno osiguranje je ključni faktor u razvitku zdravstvenog turizma. Osiguravajuće kuće treba da svoje pakete usklade sa proizvodima koji su potrebni građanima i sa ponudom zdravstvenih centara. 

O tome se često govori, ali – šta konkretno znači „potrebno nam je poboljašanje zakonskog okvira“? Rupe u zakonu su mnogobrojne, žale se predstavnici branše, a na jedan konkretan nedostatak nedavno je ukazao i direktor Specijalne bolnice „Merkur“ iz Vrnjačke Banje, Dejan Stanojević. Naime, „Merkur“ očekuje izmene propisa o javno-privatnom partnerstvu. Sadašnji Zakon o jpp ne ostavlja mogućnost ustanovama da sklapaju partnerstva, koja bi im pružila prilike za nove projekte i investicije, pa se nadaju da će uskoro biti dopunjen. 

Jedan od primera je i banja Junaković, koja se dugo borila za izmene Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova, kojima im je konačno omogućeno proširenje smeštajnih kapacitata, kao i delatnosti. Njihov problem je nedavno rešen, pa im je dozvoljeno stacionarno lečenje o trošku RFZO u mnogo većem obimu.

Ipak, stare kočnice razvoja banjskih mesta, ne znače da se u ovom poslu ne može uspeti u zemlji čije je zdravstveni sistem dva puta završio na začelju Evrope. Gde se mnogi, na pomen zdravstvenog turizma, sa podsmehom vrte glavom i podsećaju na tužne bolničke uslove, tužbe pacijenata, afere u zdravstvu… Jer se sve može, kad ne nedostaje – želje i ambicije.