Tehnološke platforme i internet aktivisti se bune protiv odluke o zaštiti autorskih prava

Tehnološke platforme i internet aktivisti podigli su glas protiv odluke Evropskog parlamenta o reformi regulative o zaštiti autorskih prava.

To će autorima video snimaka, muzičkih numera, proizvođačima vesti i vlasnicima drugih prava omogućiti da zahtevaju kompenzaciju za objavljivanje njihovog sadržaja onlajn.

„Evropski zakonodavci su odlučili da, uprkos velikom negodovanju javnosti, podrže ‘filtriranje’ interneta u korist velikih preduzeća iz muzičke i izdavačke industrije“, tvrdi Sijada el Ramli, generalna direktorka Evropske asocijacije internet platformi, koja okuplja i kompanije kao što su Fejsbuk i Gugl.

Takve tvrdnje, o navodnom filtriranju interneta protivnici izmena su iznosili i pre odluke EP, a internet aktivista i članica EP Julija Reda je i rekla da je odluka „zadala udarac slobodnom i otvorenom internetu“ i da Evropski parlament stavlja „profit korporacija ispred slobode govora“, prenosi njujorška agencija Blumberg.

S druge strane, pristalice ovih reformi su prezadovoljne odlukom EP, pa tako predsednik Evropskog udruženja autorskih grupa (GESAC) Anders Lasen kaže da današnji dan predstavlja pobedu za Evropu i za njenu nezavisnost od nekolicine tehnoloških giganata koji su profitirali od zastarelog zakona.

Najnoviji propisi će, kako dodaje, najzad obezbediti oruđa koja će osigurati pravednu naknadu koju su autori i tražili.

Odluka EP usledila je nakon višemesečne žestoke kampanje i agresivnog lobiranja, ali i „bitke“ između izdavača i tehnoloških kompanija, kao i uzajamnih optužbi za obmanjivanje zakonodavaca, navodi njujorška agencija.

Evropski parlament je ranije usvojio predlog reforme regulative o zaštiti autorskih prava u eri interneta, čime je zatvorio poglavlje intenzivne lobističke bitke koju su internet giganti i njihove pristalice vodili protiv novinskih agencija i medijskih grupa, kao i muzičke i filmske industrije, koji su inicirali te izmene.

Predlog reforme sada ide u dalju proceduru, a konačno glasanje planirano je za januar 2019, nakon čega će članice Evropske unije odlučiti kako da te izmene unesu u vlastita nacionalna zakonodavstva.

Inicijativu za izmene zakona o autorskim pravima, koju su u Briselu popularno nazvali inicijativom protiv GAFA, jer se odnosi na četiri globalne internet platforme, odnosno pretraživača – Google, Apple, Facebook i Amazon – potpisali su i direktori 18 evropskih novinskih agencija, uključujući Tanjug, s ciljem da se se internet „giganti“ obavežu da deo prihoda plate novinskim agencijama, čiji sadržaj sada besplatno koriste.

Prema izmenama zakona, oni će morati da dele jedan deo prihoda sa autorima sadržaja.

Evropski parlament je, da podsetimo, u julu odbacio predlog izmene tog zakona i vratio ga na doradu, iako je on prethodno dobio podršku nadležnog parlamentarnog odbora.

Jedan od delova predloga izmena zakona oko kojeg su se najviše „lomila koplja“ odnosi se na član 11, prema kojem će internet kompanije morati da plaćaju takozvani „porez na linkove“, što znači da će morati da plaćaju pre svega agencijama, novinama i časopisima objavljivanje njihovih naslova, fotografija i tekstova na svojim sajtovima

Druga „osporavana“ tačka je član 13, koji predviđa obavezu tehnoloških platformi da „filtriraju“ sadržaje koje ljudi postavljaju na njih i da provere da li je došlo do kršenja autorskih prava.