Programiranje, posao sa svetlom budućnošću

I bez velikih naučnih studija odavno je jasno da je programiranje, sa svim svojim podvrstama, jedna od profesija čiji će se značaj vremenom uvećavati.

Njen trenutni položaj, čak i u Srbiji, te povoljni trendovi razvoja upućuju na takav zaključak. Ali, ipak od toga više – snažni razvoj novih tehnologija i njihova sve veća primena u svakodnevnom životu.

To potvrđuju i programeri sa kojima smo razgovarali, s tim što ni oni nisu u stanju da predvide okruženje u kojem ćemo živeti u narednim decenijama. U jedno su, naravno, sigurni: posla za programere će uvek biti.

„Evolutivni tok ljudskog društva ide ka sve većoj automatizaciji i otuda sektor koji to kreira može gotovo beskonačno da raste. Realniji mi je scenario da dođe do nekog kvantnog skoka u tehnologiji, da se pojavi potpuno nova tehnologija, pa da to eventualno ostavi posledice našu profesiju, nego da će ovo pući kao mehur od sapunice“, kaže Đorđe Milić, programer u novosadskoj IT kompaniji „Prozon“. 

Programeri razmišljaju inženjerski – kad se nađu pred problemom traže kako da ga reše. Kada Đorđe i njegov kolega Vladimir Dejanović napuste prostorije firme u kojoj kroz pisanje programa rade na modelima optimizacije funkcionisanja velikih poslovnih sistema, oni taj imperativ nose svuda sa sobom – svuda gde uoče problem u funkcionisanju sistema, na licu mesta, istina u svojoj glavi, traže rešenje. 

„Nama tako stalno radi mozak i kad vidimo problem – bilo to na šalteru ili negde drugde – tražimo način da taj proces uprostimo. Zašto je negde potrebno tri papira, kad je sasvim dovoljan i jedan, mada se mi trudimo da papir potpuno izbacimo iz upotrebe“, uz osmeh će Vladimir. 

Koliko se IT sektor brzo razvija, sagovornici ilustruju podatkom da je još pre desetak godina programerom smatran onaj koji radi u nekoliko programskih jezika. Diktat, pak, novog vremena nametnuo je kreiranje posebnih grana i potrebu da se programeri opredele za specijalizaciju u određenoj oblasti. Timovi koji danas rade na razvojim softvera sačinjeni su upravo od eksperata za određene oblasti. 

„Tehnologija se sve brže inovira, sve je više programera, a u Srbiji su oni i dalje potrebni. Rastu i zahtevi tržišta ali i nameću se sve kraći rokovi za završetak posla. Timski rad je otuda neophodan i sada, a tako će, nema sumnje, biti u budućnosti“, objašnjava Đorđe. 

Nestanak potrebe da određene poslove obavlja čovek, softveri za sve moguće kućne sprave ali i ne samo njih, te način na koji ćemo koristiti nove tehnologije, to je budućnost čovečanstva koja se već sada jasno nazire. 

Nikola Milinković iz „Egzekoma“, takođe uspešne novosadske IT kompanije, veruje da će se u bliskoj budućnosti promeniti koncept društva – nestaće potreba za fizičkim i repetitivnom radom. 

„Evolutivni tok ide ka potpunoj automatizaciji. Ono što nas očekuje jeste potpuna promena pogleda na određena pitanja, kakvo je da li čovek uopšte mora da radi“, uveren je Nikola. 

Nove tehnologije zalaze u one oblasti i u proizvodnju gde je to do pre nekoliko godina bilo nezamislivo i taj progres nije moguće zaustaviti, navodi Marko Gaćeša iz „Egzekoma“. To što IT u raznim oblastima nije toliko prisutan u Srbiji kao u nekim drugim zemljama posledica je činjenice da je kod nas ljudski rad i dalje jeftin, i stoga ne postoji potreba da se na tom planu išta menja, odnosno da se kroz nova rešenja ide na smanjivanje troškova rada. Ali, te promene su i kod nas neumitne. 

Nad profesijom mojih sagovornika, u tome se ipak slažu, i dalje postoji oblak enigme, ili čak nečeg stranog. Priznaju da im se retko dešava da onima izvan branše moraju da objašnjavaju čime se tačno bave. Na pomen te profesije u poslednje vreme, a zahvaljujući „bazi“ koji su stvorili mediji, uglavnom im uzvaraćaju uzdahom i komentarom o „dobroj plati“.

„To zanimanje je za širu javnost nešto novo, nešto što zvuči nepoznato. U našem društvu se i dalje ispoljava strah od nepoznatog, i to je često vidljivo po tome kako se ljudi odnose prema primeni novih tehnologija. Teško ih usvajaju a umeju vrlo brzo da ih odbace, naročito pod uticajem dezinformacija ili nekih glasina“, primećuje Đorđe Milić. 

Iako sva četvorica predviđaju da nas u budućnosti očekuje i daleko viši nivo informatičke pismenosti, nemaju dilemu o tome da li će i pored toga, a uz znanje dostupno svima na internetu, postojati potreba za profesionalnim programerima. 

Vladimir u tom kontekstu podseća na to da je u pojedinim državama programiranje uvedeno kao obavezni predmet u osnovnim školama, ali ističe da je to, pre svega, akt uvažvanja realnosti – IT, digitalizacija, smart telefoni, tableti, Android platforme…. sve je to postalo deo naše svakodnevnice. „To je predmet koji danas ima smisla, baš kao i poznavanje prirode i društva“, dodaje. Ali tu se uče samo osnovne stvari, za rešavanje problema potrebno je ipak mnogo više od toga. 

Neke lekcije iz sadašnjosti, a on njoj moji sagovornici ipak radije pričaju, daju nagoveštaj onoga što nas čeka. „Alati“ će postajati sve lakši za upotrebu običnom čoveku, ali, s druge strane, problemi koje bude nametao zahtev vremena, biće sve složeniji. A njih će, kao i do sada, moći da rešavaju samo za to obučeni, dakle programeri, ističe Marko Gaćeša. 

Uvek će postojati potreba za ljudima koji umeju da rešavaju probleme, ali imaju i kreativnu crtu, poentira Nikola Milinković. Samo je neizvesno to da li će na tu potrebu i u budućnosti odgovarati isključivo programeri ili će se ta forma promeniti.