Dinarski stambeni krediti mogu da pojeftine

Stambeni krediti u evrima, neće skoro pojeftiniti, ali za ove zajmove u dinarima ima šanse.

Naime, cena pozajmica u evropskoj valuti za kupovinu nekretnina iznosi u proseku oko 4,5 odsto, u dinarima, četiri puta više. Najveći udeo u kamatama i za jedne i za druge stambene kredite imaju marže, a bankari neće tako lako da ih se odreknu.

Kada su u pitanju stambeni zajmovi u evrima, cena zavisi od vrednosti euribora koji na šestomesečnom nivou trenutno iznosi 0,41 odsto i ona je promenljiva. Svi ostali troškovi koje građani plaćaju banci za ovu vrstu pozajmice su fiksni i iznose oko četiri odsto.

Bankari su mišljenja da nema osnova za smanjenje kamata i pored niske vrednosti euribora, jer su rezervacije koje oni izdvajaju kod Narodne banke Srbije i dalje visoke, kao i izvori finansiranja. 

Trenutno u zemlji na štednji ima više od osam milijardi evra, a kamate su na nivou od 2,1 do 3,5 odsto zavisno od perioda oročavanja. Ako banka plati za stambeni zajam i najnižu kamatu na štednju, oročenu na godinu dana, od 2,1 odsto, i na to se doda euribor, onda ona u sadašnjim uslovima ima zaradu od maksimalno dva odsto. 

„Kada su u pitanju dugoročni izvori finansiranja banke imaju visoke troškove, tako da je mogućnost da pojeftine stambeni krediti u evrima mala. Kamate na štednju u evrima i dalje su visoke, što je ključno za formiranje cene stambenog kredita. Ali, ima šanse da se smanji cena dinarskih pozajmica za kupovinu stanova“, smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. 

Do sada je kamata na stambene kredite u domaćoj valuti iznosila oko 17,5 odsto, što je preskupo, i uzeta je samo jedna pozajmica. Sa smanjenjem referentne kamatne stope NBS ispod deset odsto i niske inflacije ima šanse da cena ovih zajmova padne na neku razumnu meru. Ako je verovati bankarima da bi gotovinski krediti mogli da se spuste i na nivo od 13 odsto i da je štednja u domaćoj valuti počela da raste, onda bi stambeni zajmovi mogli da padnu ispod deset odsto.