U Svrljigu počinje da se proizvodi prva organska rakija

Bora Jović iz Svrljiga počeće ovih dana u svojoj vinariji, pored vina i sirćeta, da proizvodi, rakiju i to organsku.

U neposrednoj blizini Svrljiga, u ataru sela Merželata, na visoravni koja se nalazi na 510 metara nadmorske visine Jović uzgaja četiri hektara organske šljive, hektar organske aronije i dvadesetak hektara vinograda.

„Planiram da proizvedem između 4.000 i 5.000 litara organske rakije. Prema mojim saznanjima biće to prva organska rakija proizvedene u Srbiji. Neću je odmah ponuditi kupcima, zadržaću je u buradima sigurno pet, šest godina, dok potpuno ne „sazri“, kaže Jović.

Do sada nije proizvodio organsku rakiju u svojoj vinariji „Status“ iako organski šljivik ima sedam godina, strahujući da za takvu rakiju neće imati kupaca, navodi Jugmedia.

„Nedavno sam se međutim, uverio da u evropskim zemljama postoji ozbiljna ponuda organskih pića, među kojima se nalazi i rakija“, ističe.

Već sedam godina proizvodi organsko vino od aronije, a planira da za neku godinu krene i sa proizvodnjom organskog jabukovog sirećeta.

„Prošle jeseni zasadio sam dva hektara starih sorti jabuka, ove jeseni zasadiću sedam, a naredne još deset hektara jabuka. Biće tu pre svega stabla „budimke“ i „kožare“, ali „florine“ i „topuza“, kao i nekih novih sorti jabuka“, veli.

Organska proizvodnja na jugu Srbije tek je u začetku, tako da je on sa svojim iako malim površinama trentno najveći prozvođač organskog voća.

„Najveći problem za razvoj organske proizvodnje voća i povrća, ali i uopšte poljoprivredne proizvodnje, predstavlja to što ljudi u selima nemaju vođu. Ranije su zadruge bile vođe domaćinima. One su im sugerisale šta da proizvode, otkupljivale su im sve što proizvedu. Sada su domaćini prepušteni nakupcima i uvek loše prođu“.

Mnogi kod nas pogrešno veruju da organska proizvodnja podrazumeva proizvodnju bez upotrebe ikakvih preparata i bilo kakve zaštite.

„Nije dozvoljena upotreba upotreba bilo kakvih pesticida, herbicida i veštaćkih đubriva, ali postoji spisak preparata koji mogu da se koriste. Oni su recimo, na bazi belog luka ili sa hajdučkom travom, a za zaštitu šljiva može se koristiti i rastvor jabukovog sirećeta“, objasnio je Jović.

Prema njegovim rečima, organska proizvodnja jeste skuplja od „uobičajne“ jer u njoj ima mnogo više ručnog rada, a mnogo manje hemije.

„Mnogo više ruku je potrebno da bi se odnegovao poptuno „čist“ proizvod, bez ikakvog upliva hemije. To opravdava i višu cenu organskih proizvoda. Ove godine je „obična“ šljiva otkupljivana po ceni od 12 dinara, a organska po ceni od 40 dinara. Takav odnos je dobar i trebalo bi da ostane i narednih godina“, izjavio je Jović, mašinski inženjer po struci.