Hoće li budžetski minus Srbije postati najveći u Evropi?

Minus u državnoj kasi Srbije, ako se hitno ne krene u štednju, mogao bi da bude najveći u Evropi, a mi da doživimo grčki scenario.

Milojko Arsić, urednik publikacije „Kvartalni monitor”, rekao je u ponedeljak nešto čega su se u nedavnoj predizbornoj kampanji svi čelnici partija klonili kao kuge – da će nova vlada teško moći da dovede u red svoje finansije ako, između ostalog, ne smanji penzije i plate u javnom sektoru bar za deset procenata.

Bez tog poteza, po njegovom mišljenju, minus u državnoj kasi, koji je trenutno najveći u centralnoj i istočnoj Evropi, mogao biti da bude ove godine najveći u Evropi.

Predloženo smanjenje penzija i plata za po 10 odsto donelo bi uštedu od oko dva odsto BDP-a (bruto domaćeg proizvoda) ili oko 600 do 700 miliona evra. Iako više od milion penzionera prima penziju od oko 25.000 dinara, rashodi za penzije u Srbiji su oko 13 odsto BDP-a. Cilj je da se svedu na deset procenata. 

Istovremeno se za plate u javnom sektoru izdvaja oko deset odsto BDP-a. Samo za te dve stavke trošimo oko 23 odsto nacionalnog kolača, koji bi ove godine mogao da bude od 32 do 34 milijarde evra. Kada se sve opet presabere, za plate i penzije izdvaja se više od 50 odsto budžeta Srbije. 

Uprkos ovakim nespornim računicama, Aleksandar Vučić, budući premijer Srbije, u jeku kampanje obećao je „da je bolje sa naše grbače da se skida, nego da se diraju stečena prava penzionera”, te da uštede ne mogu tu da se traže. 

Vučić je rekao da su uštede u budžetu moguće kroz smanjenje broja službenih putovanja ili automobila, kao i plata u javnom sektoru većih od 60.000 dinara, ali ne i penzija. 

Ukoliko nova vlada bude potpisala obavezujući i dugoročni aranžman s MMF-om u drugoj polovini godine, realno je očekivati da će se pred srpske pregovarače ponovo izneti pitanje smanjivanja učešća penzija u prosečnoj zaradi na oko 43,3 odsto. 

Profesor Boško Živković kaže „da koliko god za penzionere i zaposlene u javnom sektoru bilo teško da prihvate smanjenje svojih primanja, on mora da se saglasi s onim što je prekjuče rekao njegov kolega profesor Arsić”. 

Na pitanje da li je baš neophodno da se penzije smanjuju za 10 odsto, s obzirom na to da se usklađuju 0,5 odsto dva puta godišnje, Živković kaže da će, ako do smanjenja ne dođe odmah, to u perspektivi biti još teže – neće biti para ne samo za penzije, nego ni za mnoge druge izdatke. 

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, s druge strane, kritikuje ekonomiste koji mogu ovako nešto da izjave kada milion penzionera živi na ivici egzistencije i pita kolike su njihove plate kada mogu ovako nešto da najavljuju. 

„To je nedopustivo. Standard penzionera je toliko srozan da nema više gde da se steže. Kome oni misle da smanjuju penzije, kada između 100.000 i 200.000 penzionera u Srbiji prima oko 12.000 i 13.000 dinara?“, kaže Nenadić. 

Na pitanje da li su ovakve najave možda ispipavanje pulsa za ono što je MMF već tražio, a to je da učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi učestvuje s oko 43,3 odsto, Nenadić kaže da MMF to nikada nije tražio, nego da su srpski ekonomisti to konstruisali. 

„MMF je oduvek insistirao da penzije prate rast inflacije. I budući premijer Vučić obećao je da nema diranja u penzije, jer su ispod nivoa dostojanstva“, kaže naš sagovornik. 

On podseća i da bi vlada odmah po formiranju morala da reši pitanje budućeg usklađivanja penzija, jer je ostalo nejasno kako će se usklađivati od 1. oktobra, s obzirom na to da je iz Ministarstva finansija najavljeno da će usklađivanje zavisiti do platnih razreda koji tek treba da se naprave. 

Ekonomisti, opet, s druge strane kažu da ni s platnim razredima, koje treba da predloži Ministarstvo finansija, što bi za budžet moglo da ima čak i veći efekat od solidarnog poreza, ušteda nema bez smanjenja plata i penzija ili, što je u ovom času mnogo teže, da BDP iznenada skoči za pet do šest odsto.

Statistika pokazuje da penzije od 2010. godine realno padaju. Pre četiri godine pale su za 5,9 odsto realno, 2011. za 3,6. u 2012. za 2,2, a lane za 3,4 procenta. Istovremeno su plate u januaru i februaru ove godine manje za 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Upućeni u ovu problematiku veruju da, i ako dođe do najavljenih smanjenja penzija za 10 odsto, to neće biti linearno, niti će se odnositi na penzionere koji primaju do 15.000 dinara mesečno, a koje država pomaže s po 4.000 dinara kvartalno.