Evo na koje načine zarađuju digitalni radnici u Srbiji

Internet ne predstavlja samo izvor informisanja i zabave, već je i nezaobilazno sredstvo u obavljanju različitih poslova.

Procenjuje se da su radnici iz Srbije među najbrojnijima u online sferi rada, kako u Evropi, tako i u svetu.

Najčešće se ovakvim poslovima bave jer žele dodatnu zaradu, nemaju drugi posao, ili zbog želje da zarade više. 

Takozvani digitalni rad obuhvata različite poslove – od dizajniranja, prevođenja, programiranja… U ovakve poslove uključuju se samostalno ili posredstvom platformi kao što su Freelancer i UpWork, ili aplikacija kao što je Uber. 

Jelena Šapić, istraživačica u Centru za istraživanje javnih politika koji je početkom godine započeo istraživanje o tome ko su digitalni radnici iz Srbije koji su aktivni na globalnim platformama i njihovim potrebama u sferi radnih prava, rekla je da se procenje da se Srbija ubraja u prvih 20 zemalja u svetu po broju takvih radnika. 

Kako je rekla, njihov tačan broj se ne zna jer do sada nije bilo istraživanja o tome, a najčešće obavljaju poslove iz oblasti kreativne industrije, IT-a, pisanje i prevođenje tekstova, davanje časova jezika.. 

Ono što ih najviše motiviše je mogućnost da zarade dodatni novac, nemogućnost da se zaposle u „offline svetu“, i zato što na takvim poslovima mogu da zarade više. 

Kada je reč o zaradama, Šapić kaže da nekolicina online radnika zarađuje više, a da prosečan broj njih znatno manje, te da bi trebalo imati u vidu da je reč o bruto iznosima, što znači da u to nije uključeno plaćanje doprinosa za rad. 

Procene su, kaže, da će digitalni rad nastaviti sa rastom, ali i da se može očekivati i da kada ekonomija krene da beleži stabilan rast da veliki broj radnika pređe u „offline“ sferu rada. 

„Dinamična je oblast, dosta ljudi se priključuje, ali i izlazi iz te sfere“, kaže Šapićeva. 

Ona navodi i da ono što se možda ne vidi, a što bi trebalo imati u vidu je da taj rad nije lak, budući da nekad posao koji inače radi više osoba, na internetu radi samo jedna. 

Skoro polovina ispitanika u anketi rekla je da radi do 20 sati nedeljno, što je trend i u zemljama EU. 

Njena koleginica u Centru za istraživanje javnih politika Milica Skočajić kaže da su na digitalnim platformama, što se Srbije tiče, podjednako zastupljene i žene i muškarci, ali oni nekada uspevaju da budu aktivniji i samim tim zarade više. 

Što se tiče vrste poslova, u IT industriji više je muškaraca, dok su za žene više „rezervisani“ poslovi poput pisanja, predvođenja, držanje časova jezika. U poslovima kakvi su dizajn, arhitektura pođednako su zastupljeni i pripadnici muškog i ženskog pola. Uglavnom je reč o ljudima starosti od 26 do 35 godina, koji imaju više obrazovanje. 

Kada je u pitanju motivacija i zašto se najčešće opredeljuju za takve poslove većina je u anketi rekla da je taj rad fleksibilniji i da mogu posao uklapati sa obavezama kod kuće. 

„Nekad je reč i o poslovima koji se ne mogu naći u Srbiji, a jedan od razloga koji takođe pominju je da ne žele da rade za drugog, već da budu odgovorni za svoje vreme, zaradu“, kaže Skočajić. 

Istraživanje koje će biti završeno u decembru do sada je pokazalo da 65, 8 odsto takozvanih „gig radnika“ veruje da će „umreti na nogama“ i ne vidi razog za plaćanje doprinosa, a 80 odsto njih ima niske prihode pa nema ni mogućnosti da to čini. Većina onih koji rade više od pet godina na platformama su paušalci ili imaju d.o.o.