Da li postoje “dobri” dugovi

„Da nam nije odobren kredit od Emirata, morali bismo da se zadužimo.” Parafrazirana izjava koja se pripisuje ministru finansija u ostavci Lazaru Krstiću taman opisuje kakva je perspektiva srpskih javnih finansija. Il’ ćemo da uzimamo kredite, il’ da zajmimo.

Manjak u kasi nam je, kako stoje stvari, neizbežan, makar ga i oštrim merama štednje, kakve se preporučuju, sveli na prihvatljivu meru. Državni troškovi su visoki, a privreda slaba da bi mogla da ih pokrije. Tek kad se, u ukupnoj masi para u državnoj kasi, bude smanjilo učešće davanja za plate i penzije, kad bude manje pokrivanja gubitaka državnih gubitaša, možemo da računamo da će biti manje potrebe za rastom državnog duga.

Srbija, u poređenju za drugim državama, nije prezadužena zemlja, ukoliko se posmatraju odnosi spoljnog i javnog duga prema društvenom proizvodu.

Spoljni dug Srbije je na kraju 2013. iznosio 25,842 milijarde evra. On je povećan za 317 miliona evra u decembru, u odnosu na novembar, te je u odnosu na kraj 2012. godine ukupan spoljni dug povećan za 121 milion evra (inače bi, bez promene u decembru, bio smanjen za 196 miliona evra), prenosi makroekonomija.org.

Devizne rezerve na kraju 2013. godine iznosile su 11,189 milijardi evra i povećane su za 827 miliona u odnosu na novembar, a za 275 miliona evra u odnosu na kraj 2012. godine. Neto spoljni dug, kao razlika između duga i deviznih rezervi NBS, iznosio je 14.653 miliona evra i smanjen je za 510 miliona evra u odnosu na novembar 2013. i za 154 miliona evra u odnosu na kraj 2012, analizira ta organizacija.

Javni spoljni dug je iznosio 13.173 miliona evra, a privatni 12.669 miliona evra. Tokom 2013. godine javni spoljni dug je povećan za 986 miliona evra, a privatni dug je smanjen za 865 miliona evra.

Unutar javnog duga obaveze prema MMF-u su tokom 2013. godine smanjene za 692 miliona evra, sa 1.389 na 697 miliona evra.

Spoljni dug banaka iznosio je 3,4 milijarde evra na kraju 2013. godine i smanjen je za 700 miliona evra, a spoljni dug preduzeća iznosio je 9,26 milijardi evra i smanjen je za 167 miliona.

Na osnovu dinamike duga, koji je od 2000. godine (11.659 miliona evra) do 2008. godine (21.801) skoro udvostručen, a zatim za pet godina povećan za 4.042 miliona evra, u čemu je u 2013. godini povećan samo za 0,5%, i to zbog izdavanja međunarodnih obveznica u decembru, može da deluje da je došlo do završetka zaduživanja.

Međutim, da li je tako?

Već izvesno vreme primetan je trend da se privatni dug smanjuje, odnosno da se preduzeća i banke razdužuju. S obzirom na privrednu aktivnost i privredne trendove, može da se očekuje da će taj trend da bude nastavljen i ove godine.

Spoljni dug se, pak, neće smanjivati. Visok budžetski deficit mora da se finansira i ukoliko se to ne bude radilo prodajom državne imovine (za šta nije trenutak zbog niskih cena koje bi trenutno mogle da se postignu na tržištu pritisnutom krizom) nove pozajmice će biti neophodne. Jedna je već stigla – zajam od milijadu dolara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Dobar i loš dug

Vratimo se na početak priče. Milijarda dolara koja bi trebalo da pojača ove godine srpske finansije pompezno je „najavljena” kao najbolji kredit ikad dobijen. „Kredit UAE nije samo poklon Srbiji, već znak vere u srpsku ekonomiju i oporavak naše privrede”, ocenio je ministar Lazar Krstić. Mediji su danima računali šta može da se uštedi za 300 miliona evra koliko će Srbija da isplati manje kamata nego da je uzet kredit na finansijskom tržištu. 

Nekadašnji premijer Srbije i ministar finansija Mirko Cvetković ne slaže sa ocenama da je u pitanju najpovoljniji kredit. On kaže da se od međunarodnih finansijskih institucija mogu pozajmiti pare i po kamatnoj stopi od LIBOR + manje od jedan odsto, što je, u sadašnjim tržišnim uslovima, povoljnije od „arapske” pozajmice.

Nastavak teksta možete pročitati u devetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“