Osuđeni na odela

Koliko je poslovni dres kod danas nešto što je strogo određeno?

Ovo pitanje ima veze sa nizom zanimanja o kojima  razgovaramo. Postoje zanimanja koja imaju i dalje konzervativan dres kod koji je ono što mi podrazumevamo pod klasičnim poslovnim oblačenjem. Pre svega govorimo o konsaltingu, finanasijama, osiguranju, svim onim zanimanjima koja spadaju u tzv. spora zanimanja, gde taj utisak koji se ostavlja mora da bude solidnost, postojanost. Međutim, kako se izmičemo iz tog spektra zanimanja, ulazimo u ona koja su, da kažemo, malo kreativnija, kao advertajzing. Tu već počinje da se dešava nešto što se zove razlabavljivanje tog klasičnog dres koda, odnosno uvođenje nečega što se zove smart casual, tj. nečega što ima mnogo elemanata klasičnog poslovnog oblačenja. Casual se kod nas često meša sa odećom za sport i slobodno vreme, međutim, to nije pravo poimanje casual stila. Casual je u stvari neformalna odeća. Da to ilustrujem najboljim primerom, odelo od pamuka je casual odelo, ono je klasično u formi, u šivenju, ali zbog toga što ima tu teksturu, mekoću pamuka, ono spada u casual. Ne možete ga nositi u najklasičnijim poslovnim situacijama, gde je odelo od vune i dalje apsolutni must, odnosno obavezno. I naravno postoji onaj spektar zanimanja koja su na drugom kraju, npr. arhitekte, dizajneri, filmski radnici, gde je „sloboda“ poželjna, jer je reč o kreativnim zanimanjima. Međutim, ta sloboda ne znači da možete da se pojavite na sastanku u trenerci. To nije ta vrsta slobode i mislim da je ljudima koji se nalaze sa ove strane spektra mnogo teže, jer oni moraju zaista kreativno da razmišljaju o garderobi, dok oni sa prvog kraja faktički navlače neku uniformu. I jedni i drugi imaju, uslovno rečeno, zamke u tome što rade.

Kada govorite o tim sporim zanimanjima i strogom oblačenju, da li tu ima prostora za individualnost? Ako je ima, gde ona može da se pokaže?

Naravno da postoji i velika je zabluda, kada znate da morate da nosite odelo, misliti da je to potpuno ograničenje. Najvažniji je sam kroj odela, koji mora da bude prilagođen vašoj figuri. Ako ste atletske građe, ne treba to da skrivate, odnosno ne treba odelo da vam stoji kao šator, ono mora da prati vašu anatomiju i zato postoje različite forme odela. Prva greška koju muškarci prave u startu jeste da odelo kupuju ne razmišljajući kako im stoji, odnosno razmišljajući eventualno samo o komoditetu koji im ono daje. Da se razumemo, poslovno odelo, poslovni ženski kostim, sve što ima blejzer ili sako u svojoj kombinaciji, malo vam otežava kretanje. Nije predviđeno za široke kretnje, predviđeno je za, da tako kažem, skroman fizički repertoar i na to morate da pristanete onog trenutka kada ga obučete. Kad se pomerimo od odela kao takvog, imate kravatu, imate košulju, imate manžetne, imate sat, cipele, čitav spektar pratećih detalja koji prate trenutak u kome se nalazite i daju vam taj vaš individualni pečat. I ljudi koji su „osuđeni na odela“ i te kako znaju moć koju može da im da pravilno izabrana košulja, pravilno izabrana kravata, pravi čvor na kravati, ono što im zaista dobro stoji. To su nijanse, ali nijanse određuju mnogo toga. Ženski pandan svemu tome je ženski poslovni kostim kao neka transkripcija muškog poslovnog odela, ali to vas ne osuđuje da završite košuljom, jer to ne mora da bude najbolje rešenje za vas, postoji čitav niz diskretnih topova, bluza, sve što ima tu notu ženstvenosti koja je dovoljna da pokaže šta ste vi ispod tog odela. Vi možete žensko odelo da vodite do potpune androgenosti, odnosno da bude neka vrsta ženske interpretacije muškog dres koda, do toga da vi njega tretirate kao jaknu. Sve ostalo što uklapate uz to, npr. sako, treba da bude mekše i više u skladu sa vašom ličnošću, odnosno, ako ste nežniji, ženstveniji, to morate negde da ispratite onim što nosite.

Nastavak teksta možete pročitati u devetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“