Srbija uzima kredit za popis nelegalnih objekata?

Država bi mogla besplatno da popiše sve nelegalne objekte, za šta bi bio uzet kredit Svetske banke od 60 miliona dolara, kaže ministar građevine Velimir Ilić.

Zbog nedovoljnog odziva građana na poziv za legalizaciju, peti u poslednjoj deceniji, ali i ignorisanja mogućnosti takozvane katastarske legalizacije, država će možda biti primorana na takav korak.

Kao obrazloženje za to, ministar navodi opštu besparicu, u kojoj građani nemaju novca da plate ni troškove legalizacije, ni upisa u Katastar od oko 100 evra. 

Po rečima Ilića, vlasnici spornih objekata neće morati nigde da se prijavljuju, već će ih službenici Katastra sami popisati. To, ipak, kaže ministar, ne znači da se odustaje od legalizacije, niti da će popisani nelegalni objekti imati isti status kao i legalni, ali EU traži da se svi evidentiraju. 

Po podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima ukupno oko 1,3 milion objekata koji nisu upisani u Katastar. Za legalizaciju je ukupno prijavljeno oko 800.000 građevina, od kojih samo oko 80.000 u poslednjem pozivu, tako da je još uvek oko pola miliona objekata neupisano. 

U anketi koju smo sproveli u nekoliko vojvođanskih opština, kao najčešći razlog za zastoj u legalizaciji istican je nedostatak novca kod građana, uprkos brojnim olakšicama koje je lokalna samouprava nudila onima koji su gradili bez dozvole, ali i komplikovani imovinsko-pravni odnosi. 

Kada je 2003. donet Zakon o legalizaciji, podneto je 368.000 zahteva, od kojih je legalizovano oko pet procenata. Nakon izmene Zakona 2006, kada je smanjen obim tehničke dokumentacije i umesto glavnog projekta je bio dovoljan samo idejni, ukupan broj podnetih zahteva popeo se na 446.392, a po dopunjenom propisu iz 2009, po kojem je od tehničke dokumentacije bio dovoljan samo geodetski snimak i tehnički izveštaj, u dodatnom roku za legalizaciju do marta 2010. predato je ukupno 618.000 zahteva, a legalizovano tek 14 procenata. 

Novim izmenama Zakona 2011. omogućen je popust od čak 99 odsto na naknadu za uređenje građevinskog zemljišta za kuću od 100 kvadrata u kojoj živi četvoročlana porodica i podneto je ukupno oko 720.000 zahteva, ali je 2012. 

Ustavni sud proglasio neustavnima odredbe koje se odnose na smanjeni obim tehničke dokumentacije i popust, zbog čega je lane donet novi propis, koji je stupio na snagu 1. novembra. Po njemu je poslednji rok za podnošenje zahteva bio kraj januara ove godine, a podneto je tek oko deset odsto novih prijava u odnosu na broj do tada dostavljenih.