Odlazak profesionalnih vozača ozbiljan problem i za srpsku privredu

Ukoliko EU omogući srpskim vozačima da voze šest meseci na evropskim putevima, industrija transporta, ali i saobraćajne firme mogle bi da ostanu bez vozača.

Taj posao i inače sve više traže van granica naše zemlje, a to bi, tvrde mnogi, čak moglo usporiti dalji privredni rast zemlje.

U ovom momentu je zbog nedostatka profesionalnih vozača, „pod znakom pitanja“ funkcionisanje gradskih saobraćajnih preduzeća u mnogim gradovima, jer, iako uglavnom ima dovoljno autobusa, nedostaju vozači, napominju stručnjaci.

A ima li veze između nedostatka profesionalnih vozača i privrednog rasta?

Ma kako to laicima preterano zvučalo, najbolje o tome govori podatak da je na milion evra izvezene robe potrebno imati najmanje dva vozača, kako bi se taj izvoz realizovao i odvezla roba iz naših fabrika, kaže direktor transportnog preduzeća Unitrag Pižon iz Beograda Dušan Nikolić, član Grupacije za prevoz robe u drumskom saobraćaju PKS.

„Ukoliko EU otvori granice, naši vozači neće ostati duže u EU, nego će ostati zauvek“, upozorava Nikolić.

Međutim, ukazuje da „ne bi tu bilo ničeg lošeg, ako bi država obezbedila dovoljan priliv novih vozača“ i napominje da ljude ne treba zadržavati i sprečavati da odu već da je moguće iz unutrašnjih kapaciteta, sa evidencije nezaposlenih, prekvalifikovati značajan broj građana o trošku države.

Potrebno je, kaže, da se naše srednje škole prilagode potrebama realnog sektora ali i da se od oko 550 hiljada onih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, deo njih prekvalifijuju i obuči za vozače.

Takođe, država bi prema njegovom mišljenju mogla da nađe sredstva za „stipendiranje“ odnosno, sufinansiranje polaganja za „visoke“ kategorije.

Direktorka Tehničke škole GSP u Beogradu Marija Vučinić kaže za Tanjug da godišnje, za smer vozača motornih vozila, završi 60-ak učenika i da je interesovanje za školovanje tog profila veliko.

Na kraju treće godine polažu vozački ispit C kategorije.

„Vole to zanimanje i mogli bi svake godine upisati mnogo više dece kada se imaju u vidu njihove želje, ali ne završavaju svi koji upišu jer neki u međuvremenu promene obrazovne profile, promene školu…“, rekla je Vučinić.

Uglavnom, ističe, nakon toga dobijaju poslove u različitim firmama koje se bave transportom, prevoze robu na lokalu, odnosno, bave se dostavom.

Većina to završi i želi time da se bavi, a neko od njih nastavlja školovanje u 4. stepenu obrazovanja ili višim školama, kaze Vučinić.

„Imamo dobru saradnju sa GSP jer je GSP osnivač naše škole. Deca vole taj obrazovni profil, jer se praktična nastava obavlja i mnoga naša deca rade kod njih ne samo vozači već autolimari, automehaničari i tehničari drumskog saobraćaja“.

Kada je reč o odlivu ove struke, odnosno sve učestalijim odlascima iz zemlje kaže da je evidentno da im treba dati bolje uslove rada, smanjiti radno vreme koje provode u vožnji i njihov posao adekvatno nagraditi.

U preduzeću Lasta kažu da zarada privlači vozače da idu u EU te da je za rešenje tog problema potreban sistemski pristup.

Jedan od načina za rešavanje problema je, kažu, izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja jer bi vozačima bilo omogućeno da u 20. ili 21. godini polažu za D kategoriju kao što je to slučaj u Nemačkoj, Sloveniji ili Hrvatskoj.

„To je jedan pravac delovanja, a drugi, da srednje škole upisuju veći broj učenika za zanimanje vozač motornog vozila“ kaže za Tanjug direktor saobraćaja u Lasti Nenad Ivanović.

Treća mera je, dodaje, borba protiv sive ekonomije u ovoj oblasti.

„Stvorio bi se povoljniji ambijent za transpotna preduzeća koja legalno rade i plate bi mogle da se povećavaju vozačima u legalnim preduzećima“.

„To bi delimično ublažilo njihov odlazak ali sigurno ga ne bi zaustavilo u potpunosti“.

Iako imaju dovoljno vozila da se pojačaju linije i otvore nove, kaže, nemaju dovoljno profesionalnih vozača.

„Da bi se osoba koja ima B kategoriju obučila da može da odveze robu od Beograda do Pariza, neophodno je oko tri hiljade evra ulaganja, od čega je pola novca za polaganje vozačkog ispita, a druga polovina za praktično upoznavanje sa drumovima Evrope“, navodi Nikolić.

Nikolić kaže za Tanjug da ukoliko u budžetu Srbije ima dovoljno novca, deo bi mogao da se usmeri za finansiranje polaganja ovih ispita ali, uz obavezu da vozači ostanu da rade u našoj zemlji.

„To bi moglo da da brže rezultate. Jer, neko ko ima B kategoriju, mogao bi za šest do sedam meseci da se osposobi da samostalno izveze robu do odredišta“.

Nedostatak vozača je, kaže „sistem spojenih sudova“.

„Ako ih u jednom momenta ima dovoljno u sektoru međunarodnog prevoza putnika, u drugom momentu ih nema u sektor teretnog prevoza…“

Objašnjava da i infrastrukturni projekti u državi traže angažovanje velikog broja vozača te da od njih, između ostalog, ovaj sektor i zavisi.

Podaci kažu da u sektoru međunarodnog transporta u Srbiji radi oko 20.000 zaposlenih, ali ukupna cifra svih onih koji se bave prevozom robe, od dostavljača hrane, do vozača u gradskom saobraćaju je oko 100.000.

Sve investicije koje su došle u Srbiju „zavise od dobrih vozača i njihovog broja“ pa, upozorava Nikolić, ukoliko se u narednim mesecima ne krene sa sistemskim rešavanjem ovog pitanja, „sve bi moglo da stane“.

Obzirom da ima malo žena vozača, smatra da bi „slabiji pol“ mogao da se angažuje kao „dodatna radna snaga“ odnosno, da se žene više zaposle u „manje teškim“ poslovima kao što su gradski prevoz, lokalna dostava robe…

Kako bi se što pre ublažile posledice manjka vozača, vlasnici firmi za prevoz traže od MUP-a da hitno menja deo Zakona o bezbednosti saobraćaja te da se granica za polaganje za C i E kategoriju spusti na 18 godina, a za D i E na 20 godina čime bi se, smatraju, godišnje dobilo i do 2.000 mladih vozača.

Procene kažu da, ukoliko privredni rast na godišnjem nivou iznosi od tri do četiri procenta, potrebno je godišnje odškolovati pet do šest hiljada novih vozača.

Ukoliko bi se sve institucije zajedno „ukrstile“ i krenulo sa subvencijama za obuke za vozače, ovaj problem bi mogao da se reši za dve do tri godine, ocenjuje struka.

Zbog toga što privredna proizvodnja proteklih godina raste, potrebno je sve više vozača koji bi tu robu izvezli iz zemlje, dodaje Nikolić.

U auto-školama se takođe žale da ne mogu da nađu instruktore za C, D i E kategoriju.