Srpski dinar prošle nedelje ostvario najbolje rezultate među valutama CIE

Protekle nedelje regionalne valute nisu zabeležile primetniju promenu prema evru u odnosu na prvu nedelju oktobra. Većina valuta u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) je u tom periodu uspela da ostvari određenu aprecijaciju, a srpski dinar je ostvario najbolje rezultate među njima, do čega je došlo bez intervencije NBS u proteklih nekoliko dana.

„Naime, dinar se vratio na nivo od oko 118,2 u odnosu na evro, nakon određenog slabljenja u prvoj nedelji oktobra. Poljski zlot i rumunski lej takođe su blago ojačali, dok su češka kruna i mađarska forinta doživele minimalne promene. Još uvek vidimo potencijal za aprecijaciju češke krune, pošto je aktuelni kurs EUR/CZK (oko 25,8) znatno iznad prognoze CNB-a za ovaj kvartal (25,3) i naše prognoze za kraj godine (25,2)“, navodi se u fleš analizi Erste banke.

U Rumuniji, prošlonedeljni neočekivano visok nivo inflacije mogao bi da znači da bi centralna banka (NBR) mogla ponovo da pokrene napore usmerene ka sprečavanju deprecijacije deviznog kursa – što bi pogoršalo situaciju u pogledu inflacije, umesto da poveća stope na sledećoj sednici u novembru.

„Najspektakularnije kretanje u vezi sa državnim obveznicama protekle nedelje dogodilo se u Mađarskoj, gde je desetogodišnji prinos porastao za više od 20 baznih poena. Tako nešto nije viđeno nigde drugde u regionu i bilo bi teško zaključiti da je pad mađarskih državnih obveznica bio isključivo posledica pogoršanja međunarodnog sentimenta (zahvaljujući velikom šoku na globalnim berzama). Tekuće nivoe prinosa, koji se približavaju 4%, i dalje smatramo previsokim. U ovom trenutku, predviđamo pad prinosa na obveznice sa dospećem od 10 godina, na ranije nivoe od oko 3,4-3,6% u narednih jedan do dva meseca, pošto su spredovi u odnosu na uporedive obveznice (npr. poljske državne obveznice) dostigli prilično visoke nivoe koji, prema našem mišljenju, nisu u potpunosti opravdani ekonomskim rezultatima“, navode iz Erste banke.

Međutim, nedavna kretanja bi mogla da budu upozorenje za centralnu banku (MNB) da bi preterano umeren stav mogao da ima suprotan efekat od željenog kroz povećanje dugoročnih prinosa i trend suprotan namerama centralne banke da dužnike usmeri ka dugoročnijim kreditima sa fiksnim ratama.