Šta bi se desilo kada bi nestao Mesec?

Kao najbliže nebesko telo našoj planeti, Mesec ima gravitaciono polje koje utiče na dosta toga na Zemlji. Ali šta bi se desilo da odjednom izgubimo Mesec? Kako bi nedostatak Meseca uticao na morsku plimu? Šta bi se desilo sa godišnjim dobima? Sa našim bioritmom? I kolike bi zaista bile posledice?

Gravitacija Meseca povlači Zemljinu rotaciju tako da mora i okeani reaguju dajući nam velike plime u nekim delovima sveta, a male u drugim. Talasi nastaju zbog vetra, ali energija plime ih oblikuje, piše Nacionalna geografija.

Mesečevo gravitaciono polje takođe drži našu planetu pod stabilnim uglom od 23,5 stepeni u odnosu na Sunce. Daje nam četiri godišnja doba i klimu pogodnu za život. Ali šta ako bi se ovo promenilo? Ako bi Mesec nestao, promenio bi se i ugao rotacije naše planete. Dan na Zemlji bi trajao od šest do osam sati.

Milionima godina promena plime i njihovog pritiska na kontinente su usporile rotaciju naše planete, dajući nam tako 24 sata dnevno. Ali bez uticaja Mesečeve gravitacije Zemlja bi se okretala tri do četiri puta brže. Sa ovakvom brzom rotacijom doživeli bismo vetrove od 480 kilometara na čas. Ptice i insekti ne bi preživeli. Najsrećniji organizmi na Zemlji bi bili duboko ukorenjeno drveće, ili vrlo male životinje. Veći deo morskog života bi bio izbrisan.

Vodena stvorenja zavise od morskih struja, a morske struje pomažu kruženju hranljivih materija sa okeanskih dubina do površine, dok vodu sa površine bogatu kiseonikom odvlači duboko u more. 

I dalje bismo imali plime, ali bi njima upravljalo Sunce. A sa udaljenosti od oko 150 miliona kilometara plime bi imale samo jednu trećinu snage današnjih plima. Okeani bi direktno bili izloženi suncu, što bi stvorilo katastorfalne talase koji bi bili pogubni za milione ljudi. Do ovog trenutka bismo morali da se prilagodimo novim morskim strujama koji bi kružile sporije, zagrevajući tako vode bliže ekvatoru, dok bi polarne vode bile zaleđene. 

Ove velike razlike bi uzrokovale i promene na kopnu, pošto temperature okeana generalno utiču na klimu. 

Zemljina osa rotacije bi se promenila za nekih 10 stepeni. To bi dramatično izmenilo godišnja doba, a klima bi postala nepogodna za život. Drastične promene temperature bi uništile useve, a mi bismo doživeli najgore ledeno doba. Glečeri sa polova bi prekrili čitavu planetu, osim malog pojasa oko ekvatora. 

Mesec možda privlači vukodlake, ali to je ipak bolje od sveta u kojem Mesec ne postoji.