Skoro svaki četvrti „zaposleni“ u Nemačkoj zapravo ima takozvani mini-džob – radi kao ispomoć i zarađuje najviše 450 evra mesečno, prenosi
Dojče vele (DW).
Socijaldemokrate se zalažu za dalje podizanje minimalne satnice, ali nailaze na otpore.
Prema navodima Savezne vlade, krajem marta u Nemačkoj je 32,7 miliona ljudi imalo zaposlenje koje podrazumeva plaćanje doprinosa i osiguranja. No od toga broja čak 7,6 miliona ljudi (23,2 odsto) imalo je takozvani mini-džob na kojem zarađuju do 450 evra mesečno i zbog tako niske zarade ne plaća porez. Tako se udeo poslova koji su zapravo ispomoć tokom poslednjih 15 godina povećao za čak 35 odsto.
No prema zvaničnoj statistici se ti ljudi koji rade najviše pedesetak sati mesečno te zarađuju nedovoljno za život vode kao – zaposleni. Tu tendenciju kritikuje nemačke Levica koja je i dobila ove podatke na osnovu parlamentarnog upita Vladi.
„Broj mini-poslova raste i oni zamenjuju redovno zaposlenje“, kaže Suzane Feršl, poslanica Levice.
Kako su tako niska primanja oslobođena poreza, ona smatra da država na ovaj način subvencioniše preduzeća koja kroz niski obim zaposlenja umanjuju svoje troškove.
Svađa oko minimalca
Čak 8,5 odsto regularno zaposlenih prinuđeno je da dodatno zarađuje kroz mini-posao (ukupno 2,8 miliona ljudi), sledi dalje iz odgovora na upit Levice. Ti podaci dolaze u javnost nakon što je prošle srede objavljeno da je petina stanovnika Nemačke u riziku od siromaštva, prevashodno zbog rastućih troškova života koje ne prati rast zarada.
Od početka 2015. u Nemačkoj po prvi put važi minimalna satnica koja trenutno iznosi 8,84 evra bruto. Socijaldemokrate koje su na tome insistirale sada su sa Demohrišćanima u Vladi dogovorile da se taj iznos u dva navrata poveća na 9,35 evra do 2020. godine.
„Minimalna plata mora i posle 2020. brzo da raste“, rekao je ministar rada Hubertus Hajl (SPD). Njegova stranka se sve glasnije zalaže da satnica bude najmanje 12 evra, ali tu nailazi na otpore koalicionih partnera.
Hajl je poručio zaposlenima da će se i narednih godina pojačati trend prekvalifikacije radne snage. Prema procenama Ministarstva rada, u narednih sedam godina će tehnički napredak učiniti oko 1,3 miliona radnih mesta izlišnim, ali će nastati potreba za 2,1 miliona drugih radnih mesta.
„Neće nama manjkati posla, ali to će biti drugačiji posao“.
Ukupni rast levih snaga
Inače, pored Socijaldemokrata i Levice, i stranka Zelenih se zalaže za značajnije povećanje minimalne satnice. Poslednje ispitivanje javnog mnjenja objavljeno u subotu Zelene vidi na rekordna 24 odsto, ali beleži dalji sunovrat SPD (13 odsto).
Uz Levicu (9 odsto), potencijalni levi blok ipak je znatno jači od zbira Demohrišćana (27) i Liberala (9) koji se tradicionalno protive zakonskom propisivanju minimalne zarade. Desničarska Alternativa za Nemačku je na 13 odsto.
