Bliži se Dan D za preduzeća u restrukturiranju

Sudbina 153 preduzeća u restrukturiranju nije nimalo sjajna, a iako su neka u tom statusu provela i deceniju, malo je šta urađeno da se osposobe za tržište.

S obzirom da je ostalo manje od mesec dana do roka kada država, po odluci Ustavnog suda, prestaje da ta preduzeća štiti od poverilaca, a 30. jun je krajnji rok da se status tih preduzeća reši, buduću vladu očekuje mnogo posla.

Ekonomisti tvrde da će mali broj imati šansu da preživi bez pomoći države, dok će većina završiti u stečaju. Najveći problem biće više od 50.000 radnika koji će ostati bez posla.

Prema nekim još nezvaničnim najavama, moguća opcija za preduzeća u restrukturiranju je da nova vlada odmah po osnivanju donese uredbu kojom bi se prolongirao rok od kada država prestaje da štiti te firme od poverilaca. Međutim, takvo obaranje odluke Ustavnog suda bilo bi potpuno neustavno, tvrde pravnici. „Ne može se uredbom, koja je niži akt, menjati odluka Ustavnog suda. Ustavni princip je da ono što se zakonom donese, mora zakonom i da se produži“, kaže Mirjana Rašić, sutkinja Ustavnog suda u penziji.

„Ta preduzeća su previše dugo u restrukturiranju, i većina njih je u vrlo lošem stanju. Izgubili su tržišnu poziciju, dobavljače i kupce, tehnički i tehnološki su zaostala, imaju velike dugove, ne mnogo radne snage, a i ti radnici odavno nisu primali plate. Poslednjih desetak godina retko ko od njih je proizvodio. Teško je proceniti koliko njih će preživeti, ali veći broj će završiti u stečaju. Ako bi i dalje ostali u istom statusu, verovatno nijedno ne bio preživelo bez pomoći države“, tvrdi ekonomista Ljubodrag Savić. 

On smatra da je sada najvažnije da država radi na oslobađanju tih firmi od dugovanja, jer kako kaže, budući kupci sigurno nisu raspoloženi da preuzimaju prezadužena preduzeća. 

„Ima smisla pomoći onim preduzećima za koja postoji nada da se privatizuju, prodaju, uđu u neko strateško partnerstvo, ili na neki drugi način obezbede nastavak proizvodnje. Ako ima nade da se to desi, onda se svakako mora koristiti već oprobani recept, da se veći deo dugova prema državi ili oprosti, da se poveže radni staž, da se sa bankama nekako dogovori o njihovim dugovima, smanji broj radnika, posebno u administraciji“, kaže Savić. 

„Moguća varijanta je da se ta preduzeća preuzmu, da se obnovi proizvodnja u nekom obimu, da se preuzme jedan broj radnika. To je putokaz za državu. Naravno, ne treba očekivati da je moguće da se vrate na onaj nivo na kome su bili pre ulaska u proces restrukturiranja“, navodi ovaj ekonomista. 

„Ono što država ne može i ne sme da radi je da se bavi proizvodnjom, daje novac tim preduzećima, oprašta dugove, da nastavi sa starom praksom. Njima treba ozbiljniji partner, svež kapital, nova tehnologija, nova tržišta“, objašnjava Savić i dodao da ne veruje da će veliki broj preduzeća rešiti svoj problem konverzijom duga u vlasništvo, iako će to biti jedna od mogućih opcija. 

Ipak, Savić tvrdi da će najveći broj tih preduzeća završiti u stečaju, ali da dodatnu brigu država treba da povede o firmama iz unutrašnjosti Srbije koje su nekada imale veliki značaj za razvoj tih područja i koje zapošljavaju veliki broj ljudi. 

„Ono što je moja preporuka za državu jeste da o svakom preduzeću dobro razmisli, jer je nažalost veliki broj njih u devastiranim područjima, i bez obzira što dugo nisu proizvodila, tamo su radnici koji su primali koliko-toliko novca, i ma kako nemoguće bilo da se ta preduzeća oporave, treba im pomoći. Ako se ta preduzeća ukinu, tamo će se ugasiti i poslednja nada za te ljude, za koje će biti veoma teško da se posle zaposle“, zaključuje Savić.